Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu je objavljen u “Službenom glasniku RS”, br. 35/2023 od 29.4.2023. godine, a stupio je na snagu 7.5.2023. godine. Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu („Službeni glasnik RS”, br. 101/05, 91/15 i 113/17 – dr. zakon). Poslodavci su dužni da organizuju svoje poslovanje u skladu sa ovim zakonom u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Zakonodavac je sebe obavezao da će podzakonski akti predviđeni ovim zakonom biti doneti u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Predviđeni rok zakonodavac nije ispunio i u trenutku pisanja ovog članka zakonodavac nije doneo sve podzakonske akte. Podzakonski akti koji su doneti na osnovu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Službeni glasnik RS”, br. 101/05, 91/15 i 113/17 – dr. zakon) nastavljaju da se primenjuju do donošenja novih podzakonskih akata, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Novim zakonom doneti su i novi pojmovi i izrazi. Kod nekih izraza nema suštinski većih promena, dok drugi postavljaju novi standard koji se želi postići u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Sledi prikaz najzanimljivijih izraza sa opisom novina koje donose.
Lice koje se samozapošljava jeste fizičko lice koje obavlja privrednu ili drugu delatnost, i to: (1) preduzetnik koji samostalno obavlja privrednu ili drugu delatnost i pri tome radno ne angažuje druga lica, (2) nosilac ili član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koji obavlja posao sa članovima porodičnog poljoprivrednog domaćinstva u skladu sa propisima o poljoprivredi.
U dosadašnjoj praksi uočen je veliki broj slučajeva gde je kod preduzetnika jedina radno angažovana osoba vlasnik radnje. Takvi slučajevi nisu bili obuhvaćeni prethodnim zakonom. Stoga, u želji da se i takav tip radnji obuhvati i preciznije definišu njihova prava i obaveze u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, zakonodavac je doneo i usvoji navedeni izraz.
Lice koje se samozapošljava je odgovorno za svoju bezbednost i zdravlje i za bezbednost i zdravlje drugih lica, na koja utiču njegov rad i propusti u primeni mera bezbednosti i zdravlja na radu.
Radno mesto sa povećanim rizikom jeste radno mesto na visini, radno mesto u dubini, radno mesto na upravljanju vozilima i unutrašnjem transportu (viljuškari, dizalice, transporteri, građevinske i poljoprivredne mašine i sl.) i drugo radno mesto utvrđeno aktom o proceni rizika poslodavca na kome, i pored potpuno primenjenih mera u skladu sa ovim zakonom, postoje okolnosti koje mogu da ugroze bezbednost i zdravlje zaposlenog.
Radno mesto sa povećanim rizikom je ovom definicijom radikalno promenjen koncept njegovog utvrđivanja. Dosadašnjim zakonom, jedini način da se radno mesto definiše kao radno mesto sa povećanim rizikom bilo je putem akta o proceni rizika. Sadašnjom definicijom, za određena radna mesta u kojima se navodi da obavljaju rad na visini, rad u dubini, upravljaju vozilima i unutrašnjem transportu (viljuškare, dizalice, transportere, građevinske i poljoprivredne mašine i sl.) poslodavci će odmah znati da će biti utvrđeni kao radna mesta sa povećanim rizikom. Stoga, mišljenja sam da je potrebno obratiti posebnu pažnju prilikom definisanja opisa poslova za utvrđena radna mesta.
Radno mesto jesu poslovi koje zaposleni obavlja u radnoj sredini u kojoj boravi ili ima pristup u toku rada i koji su pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca.
Ogromna razlika u novoj definiciji radnog mesta, koji fokus sa prostora prebacuje na poslove koje zaposleni obavlja. Ovim putem će određivanje tih poslova biti jako bitno za poslodavce, kako bi se procenili adekvatni rizici.
Rad od kuće jeste rad koji zaposleni obavlja upotrebom informaciono komunikacionih tehnologija za poslodavca iz mesta prebivališta, odnosno boravišta ili drugog mesta stanovanja, a koje nije pod neposrednom kontrolom poslodavca.
Rad na daljinu jeste rad koji zaposleni obavlja upotrebom informaciono komunikacionih tehnologija iz prostora koji nije prostor poslodavca i koji nije pod neposrednom kontrolom poslodavca.
Tehničko tehnološko stanje u kome sada radimo, kao i utisci koje smo imali tokom pandemije, doveli su do bližeg definisanja rada od kuće i na daljinu. Ovim putem je omogućeno da se takav rad prepozna i uvede u zakon. Prilikom rada od kuće i rada na daljinu poslodavac je dužan da obezbedi bezbednost i zdravlje na radu u saradnji sa zaposlenim, pri čemu je poslodavac dužan da utvrdi uslove za bezbedan i zdrav rad, sredstva za rad izdata od strane poslodavca, da definiše radni proces u vezi sa izvršenjem poslova za koje je zaposleni zadužen i propiše preventivne mere za bezbedan i zdrav rad. Poslodavac može da donese akt o proceni rizika za rad od kuće i rad na daljinu u pisanoj formi uz učešće zaposlenog. Zaposleni je dužan da obavesti poslodavca o ispunjenosti uslova potrebnih za bezbedan i zdrav rad u skladu sa aktom o proceni rizika, kao i da blagovremeno obavesti poslodavca o svakoj naknadnoj promeni uslova.
Savetnik za bezbednost i zdravlje na radu jeste stručno lice koje obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu, ima odgovarajući nivo kvalifikacija, položen odgovarajući stručni ispit, licencu za obavljanje poslova savetnika za bezbednost i zdravlje na radu i koje poslodavac pisanim aktom imenuje za obavljanje tih poslova.
Saradnik za bezbednost i zdravlje na radu jeste stručno lice koje obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu u delatnostima iz člana 47. stav 1. ovog zakona, ima odgovarajući nivo kvalifikacija, položen odgovarajući stručni ispit, licencu za obavljanje poslova saradnika za bezbednost i zdravlje na radu i koje poslodavac pisanim aktom imenuje za obavljanje tih poslova.
Termin lica za bezbednost i zdravlje na radu je zamenjen sa savetnikom, odnosno saradnikom za bezbednost i zdravlje na radu.
Registar povreda na radu jeste jedinstvena, elektronski vođena baza podataka o povredama na radu, koja se vodi na osnovu izveštaja o povredi na radu;
Zakonodavac planira da uvede elektronski registar povreda na radu, čime bi se smanjila, pojednostavila i ubrzala procedura popunjavanja izveštaja o povredi na radu.
Poslodavac, ili ovlašćeno službeno lice, će vršiti upis podataka u Registar, koje je do sada unosio u izveštaj o povredi na radu, ali neće imati potrebu da ga dalje dostavlja lekaru i organizaciji za zdravstveno osiguranje. Poslodavac je dužan da Upravi za BZR elektronskim putem dostavi podatke o ovlašćenom službenom licu koje vrši upis podataka.
Zakonom je sada određena i preciznije definisana obaveza ispitivanja električnih i gromobranskih instalacija. Ispitivanja električnih i gromobranskih instalaciju su do sada ostavljana poslodavcima da svojim opštim aktima definišu način, periodiku, tip. Ovim putem se električne i gromobranske instalacije ispituju, poput opreme za rad koju poslodavci pregledaju i proveravaju. Detaljnije obaveze su objašenjene u pravilniku o postupku pregleda i provere opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline (“Sl. glasnik RS”, br. 15/2023).
Poslodavac koji izvodi radove na izgradnji objekta u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima, kao i poslodavac koji izvodi radove na radilištu u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, dužan je da prijavu o početku rada dostavi nadležnoj inspekciji rada, najmanje osam dana pre početka izvođenja radova. Ova obaveza je bila definisana i prethodnim zakonom. Međutim, novina je da poslodavac čiji radovi traju do tri dana u kontinuitetu nije dužan da izradi i dostavi inspekciji rada elaborat o uređenju gradilišta uz prijavu radova.
Velika novina za poslodavce je uvođenje izdavanja dozvola za rad. Izdavanje dozvole za rad je obavezan pre početka izvođenja radova na visini, u dubini, u skučenom prostoru, u prostoru sa potencijalno eksplozivnim atmosferama, na energetskom objektu, pri korišćenju opasne hemijske materije, rad u zonama u kojima je prisutna ozbiljna, neizbežna ili neposredna opasnost ili štetnost koja može da ugrozi zdravlje zaposlenog, obezbedi izdavanje dozvole za rad. Postupak i način izdavanja dozvola za rad je ostavljena poslodavcu.
Pored izdavanja lične zaštitne opreme, poslodavac je novim zakonom dobio obavezu da sprovodi i obuku zaposlenih za pravilno korišćenje lične zaštitne opreme.
U okviru obuke zaposlenih novine se odnose na obuku predstavnika zaposlenih, koja se obavlja odmah po izboru ili imenovanju, a potom periodično najkasnije u roku od tri godine od dana prethodne obuke.
Novina u obukama zaposlenih se odnosi i njihovo vršenje u slučaju teške povrede na radu, smrtne povrede na radu ili kolektivne povrede na radu sa teškom ili smrtnom povredom na radu. U navedenim slučajevima poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od osam dana od nastanka povrede izvrši dodatnu obuku zaposlenih na tom radnom mestu u organizacionoj jedinici gde se povreda dogodila, sa obavezom obaveštavanja svih zaposlenih.
U organizovanju poslova bezbednosti i zdravlja na radu ima više značajnih novina. Značajna novina je preciznije definisana obaveza organizovanja poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavac je dužan da opštim aktom, ugovorom o radu odnosno drugim ugovorom u skladu sa propisom kojim se uređuje rad, uredi obaveze i odgovornosti u vezi sa svakodnevnim praćenjem i kontrolom primene mera bezbednosti i zdravlja na radu. Prethodni zakon nije konkretno obavezivao poslodavce po pitanju određivanja broja osoba koje obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu. U delatnostima građevinarstva, poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, rudarstva, prerađivačke industrije, snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacije (osim trgovine električnom energijom i gasovitim gorivima preko gasovodne mreže), snabdevanja vodom, upravljanja otpadnim vodama, kontrolisanja procesa uklanjanja otpada, trgovine na veliko, saobraćaja i skladištenja i sličnim aktivnostima, kao i u delatnostima zdravstvene i socijalne zaštite, poslodavac koji zapošljava, odnosno radno angažuje od 251 do 500 zaposlenih je dužan da zaključi ugovor o radu sa punim radnim vremenom sa najmanje dva savetnika za bezbednost i zdravlje na radu, a poslodavac koji zapošljava odnosno radno angažuje više od 500 zaposlenih je dužan da zaključi ugovor o radu sa punim radnim vremenom sa najmanje tri savetnika za bezbednost i zdravlje na radu. U svim ostalim delatnostima poslodavac koji zapošljava, odnosno radno angažuje više od 500 zaposlenih je dužan da zaključi ugovor o radu sa punim radnim vremenom sa najmanje dva saradnika za bezbednost i zdravlje na radu. Ako poslodavac angažuje pravno lice ili preduzetnika koji imaju licencu za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, to pravno lice, odnosno preduzetnik određuju broj savetnika za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa navedenim. Poslove bezbednosti i zdravlja na radu, poslodavac može da obavlja sam u delatnostima trgovine na malo, usluga smeštaja i ishrane, informisanja i komunikacija, finansijskih delatnosti i delatnosti osiguranja, poslovanja nekretninama, stručnim, naučnim, inovacionim, administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima, obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja, umetnosti, zabave i rekreacije, ostalim uslužnim delatnostima, ako ima do 20 zaposlenih. Međutim, velika je razlika u odnosu na prethodni zakon određivanjem obaveze da poslodavac polaže stručni ispit za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.
U oblasti lekarskih pregleda velika novina doneta ovim zakonom je obaveza poslodavca da obezbedi prethodni i periodični lekarski pregled zaposlenom koji rad obavlja noću. Međutim, tu nije kraj novinama u oblasti lekarskih pregleda. Ovim zakonom je propisano da je poslodavac dužan da zaposlenog na njegov zahtev uputi na lekarski pregled koji odgovara rizicima na radnom mestu u redovnim intervalima, a najkasnije u roku od pet godina od prethodnog pregleda. Način upućivnja i vršenja navedenih lekarskih pregleda u trenutku pisanja ovog članka nije definisano. Očekujem da će se doneti nov pravilnik koji će bliže definisati ovu oblast.
Velike novine nas očekuju i u oblasti evidentiranja, putem propisanih evidencija. Prethodno definisane evidencije se menjaju. Neke će se nastaviti sa vođenjem, kao što su: o radnim mestima sa povećanim rizikom; zaposlenima koji obavljaju poslove na radnim mestima sa povećanim rizikom i lekarskim pregledima zaposlenih koji obavljaju te poslove; povredama na radu; profesionalnim bolestima; zaposlenima obučenim za bezbedan i zdrav rad i (dodaje i se i deo koji se odnosi na pravilno korišćenje lične zaštitne opreme), izvršenim pregledima i proverama opreme za rad i pregledima i ispitivanjima električnih i gromobranskih instalacija; izvršenim ispitivanjima uslova radne sredine; izdatoj ličnoj zaštitnoj opremi. Dok su nove evidencije koje poslodavci moraju da vode sledeće: evidencija o zaposlenima izloženim biološkim štetnostima grupe 3 i/ili grupe 4; zaposlenima koji su izloženi karcinogenima ili mutagenima, hemijskim materijama i azbestu, kao i o zdravstvenom stanju i izloženosti; izveštaju o primeni mera za bezbednost i zdravlje na radu. Pored vođenja, propisana je i obaveza poslodavcima da evidenciju o zaposlenima obučenim za bezbedan i zdrav rad ili njenu kopiju drži u sedištu ili drugoj poslovnoj prostoriji poslodavca ili na drugom mestu, u zavisnosti od toga gde zaposleni radi. Navedene evidencije poslodavac može voditi u elektronskom obliku, osim evidencije o zaposlenima obučenim za bezbedan i zdrav rad i pravilno korišćenje lične zaštitne opreme.
U delu koji se odnosi na prijave povreda na radu i profesionalnih bolesti došlo je do više različitih izmana i novina. Ostala je obaveza poslodavca da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno, u pisanoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih. Međutim dodata je mogućnost da prijava navedenih tipova povreda bude i elektronskim putem. Dok povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna, poslodavac ima rok da prijavi do pet radnih dana od dana nastanka usmeno, u pisanoj formi ili elektronskim putem, ali sada samo inspekciji rada (u prethodnom zakonu je bilo potrebno obavestiti i organ za unutrašnje poslove). Poslodavac je dužan da, najkasnije u roku od pet dana od dana dostavljanja mišljenja zdravstvene ustanove koja je utvrdila profesionalnu bolest prijavi nadležnoj inspekciji rada profesionalnu bolest.
Obaveza osiguranja zaposlenih od povreda na radu i profesionalnih bolesti radi obezbeđivanja naknade štete je bila određena i prethodnim zakonom. Međutim, tumačenje ove obaveze poslodavca, zakondavac je u prethodnom zakonu planirao da bliže i konkretnije definiše kroz donošenje zakona o obaveznom osiguranju zaposlenih od povreda na radu i profesionalnih bolesti. Pored promene tumačenja ove obaeze, zakonodavac je odredio i kaznenu odredbu za poslodavce koji ne izvrše ovu obavezu.
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. gl. RS, br. 35/2023) možete preuzeti ovde:
Vladan Mitrović, struk. mast. inž. zašt. na radu