BORA ZAŠTITA u novinama VALJEVSKA ISKRA

KRATAK KURS ZAŠTITE NA RADU

 – BORA ZAŠTITA – Centar za bezbdnost i zdravlje na radu

Stara domaća izreka kaže: “Bolje sprečiti nego lečiti”. Nažalost, toga se obično setimo tek kada nas zaboli. U privredi se dešavaju povrede na radu što zbog neodgovornosti poslodavaca i zaposlenih, sto zbog lica koja bi trebala kontrolisati sprovođenje zaštite na radu… Crne hronike su pune takvih primera. Kada se desi teška povreda ili smrtni slučaj onda se krivica prebacuje sa jednog na drugog i tako u nedogled. Krajnji rezultat je obično velika ali kratkotrajna medijska pažnja koja ubrzo splasne i nakon toga se sve zaboravi, do sledeće nesreće. Najbolji primer za to je prošlogodišnja pogibija četvorice ljudi na gradilištu u Zemunu. Sedam dana su mediji na naslovnim stranama svakodnevno pratili slučaj, prikazivali brojne nebitne, pa čak i bizarne detalje, da bi nakon toga totalno zaboravili na sve. Danas mi, narod, ne znamo ko je na kraju odgovaran za tu nesreću? Koliku je kaznu dobio? Zbog čega i zbog koga je prošao na tenderu kada očigledno nije ispunjavao sve bezbednosne uslove? Na sva ta pitanja mediji nisu odgovorili, tako da odgovornost za loše stanje po pitanju bezbednosti i zdravlja na radu treba da preuzmu svi u društvu.

U Valjevu je svakako sinonim za bezbednost i zdravlje na radu Borivoj Mitrović, dip. inž. zaštite na radu, direktor firme BORA ZAŠTITA doo koji je ovoj temi posvetio skoro ceo svoj život.

– Koliko dugo se Vi bavite poslovima bezbednosti i zdravlja na radu?

B.M.:Moj prvi dodir sa zaštitom na radu je došao dok sam radio za beogradski MINEL. Tada sam kontrolisao i upravljao bezbednošću na gradilištima, koja su bila ogromna. Na primer, na gradilištu železare u Zenici bilo je zaposleno preko 8000 ljudi. U to vreme bilo je to najveće gradilište u Evropi. Sa MINELOM sam obišao veći broj bivših jugoslovenskih republika, a u jednom trenutku sam se našao i na korak od Iraka, u kom je “MINEL” izvodio radove. Međutim želja za skladnim porodičnim životom i slobodnim vremenom koje sam želeo da posvetim istoj, u mnogome su uticali da taj korak nikad ne učinim. I tako sam dospeo u Valjevo, na poslove inspektora zaštite na radu i taj posao obavljao narednih 27 godina, da bih se potom bavio zaštitom na radu samostalno, kroz firmu koju sam osnovao, pa sve do danas. Kao preduzetnik se ovim poslom bavim od 1995 do 2000, a zatim osnivam aktuelnu firmu “Bora Zaštita” .

– Koje su kvalifikacije neophodne da bi se ljudi bavili ovim poslom?

B.M.: Pre svega neophodna je želja da se stalno uči, jer ovo je oblast koja se stalno razvija. Naravno pored toga neophodno je da se dobije licenca Ministarstva za rad i socijalna pitanja, a da bi se na najvišem nivou bavio potrebna je i fakultetska diploma odgovarajuće struke.

– Ko čini firmu BORA ZAŠTITA?

B.M.: Pored mene tu su i moji sinovi Slobodan Mitrović, dip. ing. mašinstva i Vladan Mitrović, strukovni poslovni informatičar, koji je sada na master studijama Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, ali i radi kod mene. Naravno shodno potrebama angažujemo i brojne druge spoljne saradnike.

VA Iskra

Kako biste opisali cilj kome BORA ZAŠTITA teži?

B.M.: Bora zaštita je društvo sa dugogodišnjom tradicijom i velikim iskustvom u oblasti zaštite na radu. Tokom dugog perioda postojanja preduzeće ima jasno trasiran poslovni cilj, unapređenje zaštite na radu i podizanja nivoa bezbednosti zaposlenih na radnom mestu i u radnoj okolini, kao i podizanje svesti zaposlenih o značaju ove oblasti u svim privrednim delatnostima i tehnološkim procesima na jedan viši nivo, a sve u cilju smanjenja povreda na radu i nastanka obolenja u vezi sa radom.

– Koje vrste usluga vi možete da pružate?

B.M.: Preduzeće kontinuirano radi na inoviranju merne opreme i instrumenata i na usavršavanju stručnih kadrova što je osnov za efikasniji pristup novim zahtevima iz predmetne oblasti. Tako da od skora pružamo i usluge iz protivpožarne zaštite, kao i usluge koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu pri izvođenju građevinskih radova.

– Da li sarađujete samo sa firmama iz valjevskog okruga?

B.M. Dugi niz godina sarađujemo sa velikim brojem privrednih subjekata kako iz Valjeva, tako i iz cele Srbije. U tom širokom dijapazonu duže vremena smo sarađivali sa nekim od najvećih privrednih subjekata, kao sto su GREDA Valjevo, INGRAP-OMNI Beograd, BIT IMPEKS Beograd, BETA UNION Beograd, ELPOS Beograd, DRAMIN Zemun, SIROGOJNO Rupeljevo, i brojnim preduzećima na području Požege, Ivanjice, Ljubovije, Ljiga, Lajkovca, Mionice, pa sve do malih privrednih i vanprivrednih subjekata, kao na primer trgovinama, kafićima, uslužnim radnjama, zanatskim radnjama, pekarama, kozmetičkim radnjama, apotekama, frizerskim salonima, zubarskim ordinacijama i mnogim drugima sa područja Valjeva.

– Koje su to zakonom propisane obaveze koje poslodavci imaju sa aspekta zaštite na radu?

B.M.: Nabavka HDZ opreme nije jedini posao lica za bezbendost ili poslodavaca.

Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, svi poslodavci moraju da donesu pisani akt o proceni rizika. To je osnovni dokument iz bezbednosti i zdravlja na radu, temelj, na kome se baziraju svi ostali dokumenti. Stoga je neophodno obratiti posebnu pažnju prilikom izrade ovog dokumenta.

Ono što bih želeo da naglasim, to je da bukvalno svi poslodavci, imali 1 ili više od 100 zaposlenih, bilo da se bave trgovinom, proizvodnjom, uslužnim delatnostima idr. moraju da donesu taj akt. Zabunu kod nekih poslodavaca stvara jedna odrednica Zakona, koja kaže da poslodavci koji se, uopšteno govoreći, ne bave proizvodnjom i imaju manje od 10 zaposlenih mogu sami za svoje potrebe obavljati poslove bezbednosti i zdravlja na radu ili napraviti akt o proceni rizika. Zbog toga se u praksi dešava da ljudi želeći da to otarase ili da sebi smanje troškove angažuju ljude koji nemaju ni znanja ni licence za bavljenje tim poslovima i dobiju loše urađene akte o proceni rizika, koje inspektori zaštite na radu u potpunosti mogu oboriti i tražiti da se uradi novi dokument, što donosi poslodavcu dodatni trošak. A sve to zbog toga što je prvi put odredio lice za izradu akta o proceni rizika koje nema ni znanja, ni iskustva, ni licence.

– Da li pored Akta o proceni rizika postoje još neke obaveze koje su  propisane poslodavcima?

B.M.: Pored Akta o proceni rizika Zakon je propisao još nekoliko dokumenata koje poslodavci moraju da donesu: Pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu, Uputstva za bezedan rad, a kod građevinaca i Elaborat o uređenju gradilišta, Evidencije 1-14. Potrebno je posebno naglasiti važnost Evidencije 6, koju je neophodno da popuni radnik bez obzira na vid zaposlenja kod poslodavca( da li volontira, da li je na praksi, da li radi na određeno….). Poslodavci moraju i da u pismenoj formi odrede Lice za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Ono sto bi trebalo da znaju je da li zakonski mogu sami obavljati tu vrstu poslova ili je potrebno da angažuju licencirano lice.

– Kakvo je stanje u praksi?

B.M.: Na globalnom nivou mislim da ceo ovaj proces ide dosta sporo. Ekonomsko stanje u privredi je loše i toga smo svi svesni, ali je još veći problem u samom pristupu ovom problemu, tj. u svesti celog društva. Moramo raditi na poboljšanju, podizanju nivoa svesti o zaštiti na radu kod svih poslodavaca, zaposlenih, nas iz struke, inspektora, društva… Primer mog sina, Vladana Mitrovića,najbolje  će vam pokazati koliko pažnje  se poklanja ovom pitanju u SAD-u, za razliku od nase zemlje. On je proveo određeni period u SAD-u, gde je i radio. Njemu i ostalim zaposlenima su dva dana pre početka rada u restoranu držali seminar o bezbednosti i zdravlju na radu koji im je uračunat u radno vreme. Potom su ih učili i najjednostavnijim operacijama kao sto je npr.  bezbedno sečenje hleba, i nakon obuke trazili njihove potpise kojima bi  zaposleni potvrdili da su naučili zadatu operaciju i da u slučaju povređivanja firma nije odgovorna jer ih je obučila za bezbedan rad.

Ignorisanje ili previd bilo koje bezbednosne procedure povlačili bi opomenu, a potom i otkaz.

Zbog teške materijalne situacije  zaposleni u nasoj zemlji prinuđeni su da prihvate bilo kakav posao, a u strahu od otkaza ne prijavljuju bezbednosne propuste. Radnici rade prekovremeno na dotrajalim mašinama i tu se, bez dovoljne obuke, stvaraju problemi koji kasnije dovode do povreda, pa i smrtnog ishoda. Poslodavci ne ulažu dovoljno u sredstva za ličnu zaštitu, što se može negativno odraziti na zdravlje i život zaposlenih, ali i na poslovanje.

Medjutim, da je čak i u Srbiji moguće naći primer bezbednog rada, potvrđuje nam STRABAG, austrijska firma koja je dobila poslove popravke beogradskog mosta Gazela. Za neke pozicije radova i naša firma je angažovana na tom gradilištu. Na njihovo gradilište ni jedan zaposleni ne može da uđe bez legitimacije, šlema i druge opreme lične zaštite. Takođe, oragnizovana je spasilačka ekipa sa čamcima na reci, koja je dežurala sve vreme izvođenja radova, sa povremenim vežbama spasavanja ( jedna od vezbi je bila spasavanje radnika-lutke koji je sa mosta pao u reku; spasilačka ekipa je uspela da za jedan minut nakon pada, uhvati i spase od davljenja radnika-lutku). Bilo je lepo videti da se i uSrbiji mogu sprovoditi sve mere zaštite na radu, naravno, kad i ako se hoće.  Nijedna teža povreda, a kamoli smrtni slučaj rezultat su preduzetih mera!

– Kolika je odgovornost zaposlenih u celoj situaciji?

B.M. Podjednaku odgovornost u primeni mera bezbednosti imaju i poslodavci i radnici.

Radnici u praksi nerado koriste zaštitnu opremu, posebno šlem, jer je često doživljavaju kao smetnju. Ako je poslodavac obezbedio potrebnu zaštitnu opremu, a radnik odbija da je nosi, tada u slučaju nesreće na radu, sam snosi odgovornost.  Poslodavac će uvek biti odgovoran u slučaju da je do povrede ili bolesti došlo njegovom krivicom, a najpre ako nije preduzeo sve propisane preventivne i zaštitne mere na radu. Ukoliko je sam zaposleni doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila, to će uticati na smanjenje naknade srazmerno njegovom doprinosu da šteta nastane. Ako poslodavac dokaže da je preduzeo sve potrebne mere i da nije kriv za nastalu štetu, zaposleni nema pravo na naknadu.

–  Da li ima nekih novina u Zakonu ili pravilnicima na koje bi poslodavci i zaposleni trebalo da obrate pažnju?

B.M.:Jedna od bitnijih novina iz bezbednosti i zdravlja na radu je stupila na snagu od 01.07.2011. godine koja obavezuje investitore da kod izvođenja građevinskih radova, prijavljuju gradilište i angažuju koordinatora za projektovanje i izvođenje radova. Do sada su to radile građevinske firme koje izvode radove, ali sada je velika odgovornst preneta i na investitore.

Takođe, od 9. avgusta 2011. došlo je do izmena i dopuna Zakona o zdravstvenom osiguranju (Sl. gl. RS br. 57/11 – izmenjen je clan 33, stav 4-6), kojom se više povrede nastale na putu od kuće do posla i od posla do kuće više ne podrazumevaju pod povrede na radu.

U maju 2010. godine, donet je (po prvi put u našoj zemlji) – Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu (Sl. gl. RS 36/2010) koji je stupio na snagu 4. septembra. Dakle, 4. septembra  počela je primena Zakona, konkretno – Zabranjen je bilo koji vid zlostavljanja na radu i u vezi sa radom, kao i zloupotreba prava na zaštitu od zlostavljanja. Poslodavac je dužan – da zaposlenog, pre stupanja na rad, pismenim putem obavesti o zabrani vršenja zlostavljanja i pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca u vezi sa zabranom zlostavljanja.  – da zaposlene, koji su kod njega u radnom odnosu na dan početka primene ovog zakona,u roku od 30 dana od dana početka primene ovog zakona, pismenim putem obavesti o zabrani vršenja zlostavljanja i pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca u vezi sa zabranom zlostavljanja. Zaposleni je dužan da se uzdrži od ponašanja – koje predstavlja zlostavljanje i ponašanja koje predstavlja zloupotrebu prava na zaštitu od zlostavljanja.

Novi Zakona o protivpožarnoj zaštiti on je stupio na snagu 01.09.2010. godine i većina poslodavaca u praksi nije donela zakonom propisane dokumenta: Pravila zaštite od požara, Sanacioni plan, Program osposobljavanja zaposlenih, osposobljavanje zaposlenih o protivpožarnoj zaštiti…

– Na koji način vi vidite unaprađenje celokupne situacije?

B.M.: Samo zajedničkom saradnjom i komunikacijom između poslodavaca, zaposlenih, kvalifikovanih lica iz ove branše, republičkih inspektora se može ići unapred. Mi radimo na osnivanju Udruženja za bezbednost i zdravlje na radu Kolubarskog okruga u kome će svima koji žele da unaprede uslove bezbednosti i zdravlja na radu biti omogućeno da svojim radom daju doprinos u unapređenju.

Svi zainteresovani koji imaju neko pitanje ili im treba pojašnjenje stvari iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i protivpožarne obuke, mogu nam se obratiti na tel/fax: 014/239508, 064-3032026 i 064-3032027, putem našeg web sajta: www.borazastita.rs  ili email: borazastita@gmail.com .