Uprava za bezbednost i zdravlje na radu je, u okviru programa SOCIEUX+ (EU program tehničke pomoći u oblasti socijalne politike – socijalna zaštita, rad i zapošljavanje) u saradnji sa Ministarstvom za evropske integracije, uključujući i koordinaciju francuske ekspertske podrške našim institucijama, organizovala radionicu povodom teksta smernica za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama i bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri uslovima niskih temperatura (smernice BZR na otvorenom pri visokim i niskim temperaturama). Radionica se održala 28. marta 2024. godine u Palati Srbija.
SOCIEUX+ je instrument tehničke saradnje između javnih i društvenih partnera, osnovan i sufinansiran od strane Evropske unije koji ima za cilj proširenje i unapređenje pristupa boljim mogućnostima zapošljavanja i inkluzivnim sistemima socijalne zaštite. Mobiliše evropsku javnu ekspertizu kako bi se sprovele kratkoročne aktivnosti tehničke saradnje sa kolegama izvan EU i dostupan je u više od 160 kvalifikovanih zemalja i teritorija širom sveta. Deli znanja i iskustva kroz kratkoročne misije i aktivnosti koje unapređuju kapacitete za projektovanje, upravljanje i praćenje inkluzivnih, efikasnih i održivih strategija zapošljavanja i sistema socijalne zaštite.
Radionicu i i obuka instruktora na temu „Sprovođenje postupaka bezbednosti i zdravlja na radu pri visokim i niskim temperaturama“ vršili su stručnjaci Lucie Kyselová (vodeći ekspert, Češka) i Ivars Vanadzins (Letonija).
Radionicu su otvorili predstavnici Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, upoznavajući prisutne o zajedničkom radu i saradnji uprave i eksperata iz Francuske. Nakon toga izvršeno je predstavljanje ažuriranih nacrta novih smernica BZR na otvorenom pri visokim i niskim temperaturama. Ovim smernicama se žele omogućiti bezbedniji uslovi za rad, kao i lakši i jednostavniji prikaz smernica.
Lucie Kyselová je otvorila radionicu svojim predavanjem. Jedan od razloga potrebe za ažuriranjem smernica i fokusa na bezbedan i zdrav rad na otvorenom su značajne klimatske promene u Srbiji. Obuka i edukacija zaposlenih može pomoći u podizanju njihove svesti o opasnostima koje nosi rad na otvorenom. Preporučuje se korišćenje piktograma, radi lakšeg razumevanja uputstava. Sledeći korak koji se preporučuje je kontrola ili praćenje implementacije mera bezbednosti i zdravlja na radu od strane zaposlenih. U okviru ovog procesa jako je bitno dobiti povratne utiske od zaposlenih, kako bi se mogao videti stepen razumevanja i shvatanja propisanih mera. Uočeno je da muškaraci kasnije prepoznaju negativne simptome rada na otvorenom. Preporuka i glavni cilj je da se komunikacijom podigne svest o opasnostima rada na otvorenom.
Ivars Vanadzins je svoje predavanje započeo preporukom poslodavcima da planiraju svoj rad u skladu sa klimatiskim promenama koje su već sada prisutne. Ove promene će svakako doneti drugačije način i organizaciju rada, što će poslodavcima koji se za to nisu pripremili svakako povećati troškove. U nastavku svog predavanja predstavljao je mere za bezbedan i zdrav rad pri radu na otvorenom na visokim i niskim temperaturama. Navodeći podatak da se znojenjem gubi velika količina tečnosti, a da je dovoljno da se izgubi 1% telesne mase, kako bi se pojavili ozbiljni zdravstveni problemi. Zbog toga bitno je redovno unositi tečnost, čak i pre nego što osetimo žeđ. Znojenjem se pored tečnosti, gube i elektroliti, tako da nije dovoljno piti običnu vodu. Potrebno je nadomestiti izgubljene elektrolite mineralnom vodom ili na neki drugi način. Uticaj rada na otvorenom pri visokim temperaturama se može oštetiti ne samo fizičko, već i mentalno zdravlje. Pre svega može uticati na koncentraciju, donošenja odluka…
Rad na otvorenom pri niskim temperaturama takođe može imati svoje negativne posledice. Telo se sporije prilagođava hladnoći nego toploti. Važno je spomenuti da čak i rad na otvorenom na temperaturama koje nisu u minusu mogu imati ozbiljne posledice. Najkritičniji delovi tela su ruke, stopala, uši, nos. Širok i različit spektar opasnosti obuhvata i opasnost od UV zračenja, koje ima ne samo leti, već i zimi.
Poslednji segment radionice je bio predviđen za pitanja, sugestije, razmenu iskustava učesnika i predavača. Klimatske i demografske promene su stvar koja utiče kako na situaciju na našoj zemlji, tako i na druge zemlje Evrope. Stoga, ovakvim radionicama i razmenama iskustava stvara se mogućnost za nalaženje najboljih rešenja za izazove koji su već pred nama.
Vladan Mitrović, sturk. mast. inž. znr.