Uvod

U Crnoj Gori i Srbiji trenutno je u toku proces izmena zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Jedna od ključnih tema u Crnoj Gori odnosi se na uvođenje obaveznog osiguranja zaposlenih u slučaju povreda na radu i profesionalnih bolesti.

U Srbiji je, prema nacrtu novog zakona, akcenat stavljen na obavezu informisanja i upoznavanja zaposlenih sa rizicima, kao i na uvođenje licenci za pravna lica koja obavljaju poslove koordinatora u fazi projektovanja i izvođenja radova.

Od 7. maja 2025. godine, u Srbiji je stupila na snagu obaveza poslodavaca da osiguraju zaposlene od povreda na radu i profesionalnih bolesti. Iako član 67. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu jasno propisuje ovu obavezu, nije precizirano kojim se posebnim zakonom uređuju uslovi i postupci osiguranja. Pretpostavlja se da je zakonodavac upućivao na Zakon o osiguranju, koji definiše vrste neživotnih osiguranja, ali ne i konkretne procedure i standarde obaveznog osiguranja zaposlenih.

Ovakav nedostatak normativnog uređenja doveo je do toga da poslodavci samostalno, u dogovoru sa osiguravajućim društvima, određuju obim i uslove osiguranja, često bez aktivnog uključivanja zaposlenih. Posledica toga jeste da se zakonska obaveza često ispunjava na minimalnom nivou, pri čemu zaposleni ostaju sa nedovoljno zaštite u slučaju nezgode.

Crnogorski zakonski okvir

U Crnoj Gori je inicijativom za izmene Zakona o zaštiti i zdravlju na radu predviđeno uvođenje obaveznog kolektivnog osiguranja zaposlenih od:
– povreda na radu,
– profesionalnih bolesti i
– bolesti u vezi sa radom.

Premiju osiguranja plaća poslodavac, a njen iznos zavisi od nivoa rizika radnog mesta. Predlog zakona predviđa da minimalna premija za rizična radna mesta iznosi najmanje 1 % minimalne zarade, čime se uvodi mehanizam proporcionalne zaštite u odnosu na rizik. Ovaj pristup predstavlja značajan napredak u odnosu na dosadašnju praksu, kada su poslodavci često obezbeđivali minimalna i nedovoljna osiguranja.

Srpski zakonski okvir

Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu u Srbiji (član 67) propisuje obavezu poslodavaca da osiguraju zaposlene od povreda na radu i profesionalnih bolesti. Međutim, uslovi i postupci osiguranja ostavljeni su da se definišu posebnim zakonom, koji još uvek nije donet.

To znači da u praksi još uvek ne postoje:
– precizno utvrđeni iznosi premija,
– jasno definisani modeli osiguranja i
– konkretni mehanizmi zaštite zaposlenih.

Posledično, iako formalna obaveza postoji, radnici ostaju u neizvesnosti u pogledu stvarnog obima svojih prava i načina ostvarivanja naknade štete.

Ključne prednosti jasno definisanog sistema osiguranja

1. Pravna sigurnost i predvidivost – zaposleni unapred znaju koja su njihova prava i visina naknade u slučaju povrede.
2. Efikasniji nadzor poslodavaca – inspekcijski organi mogu lakše kontrolisati usklađenost sa propisima kada su premije i procedure jasno propisane.
3. Jednak tretman radnika – smanjuje se mogućnost da određene grupe radnika ostanu nezaštićene.
4. Podsticaj za prevenciju rizika – poslodavci imaju finansijski interes da smanje rizike, jer se premije povećavaju s obzirom na rizičnost posla.
5. Smanjenje sudskih sporova – osiguranje omogućava bržu naknadu štete, bez potrebe za dugotrajnim parnicama.
6. Smanjenje opterećenja države – troškove nadoknade preuzimaju osiguravajuća društva, a ne državni fondovi.

Komparativne prednosti Crne Gore u odnosu na Srbiju

– Brža implementacija – definisane minimalne premije i mehanizmi omogućavaju bržu primenu zakona.
– Lakša usklađenost poslodavaca – jasno utvrđeni parametri smanjuju pravnu neizvesnost.
– Preventivni efekat – obaveza već unapred stimuliše poslodavce da smanjuju rizike.
– Efikasnija kontrola – inspekcija rada dobija jasne kriterijume za nadzor.

U Srbiji, iako postoji formalna obaveza, odsustvo detaljnih normi otežava implementaciju, što može dovesti do toga da obaveza osiguranja ostane samo deklarativna.

Zaključak

Crnogorski model, ukoliko se dosledno sprovede, predstavlja napredniji pristup jer prelazi sa formalnog propisivanja na operativnu zaštitu zaposlenih. Srbija, s druge strane, mora što pre doneti poseban zakon i razraditi podzakonske akte kako bi obaveza osiguranja postala funkcionalna, a ne samo načelna.

Dugoročno gledano, jasno definisani standardi osiguranja zaposlenih doprinose:
– većoj sigurnosti i zadovoljstvu radnika,
– smanjenju broja povreda i troškova,
– jačanju kulture bezbednosti i odgovornosti poslodavaca.

Tabela poređenja: Crna Gora vs. Srbija

Element	Crna Gora	Srbija
Pravni status	Nacrt zakona predviđa obavezno kolektivno osiguranje zaposlenih od povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom.	Zakon predviđa obavezu osiguranja zaposlenih (član 67), ali detalji su ostavljeni za poseban zakon.
Minimalna premija	Predviđena minimalna premija za rizična radna mesta iznosi najmanje 1 % minimalne zarade.	Nije propisano – visina premije i uslovi nisu zakonski definisani.
Odgovornost za troškove	Premije u celosti snosi poslodavac.	Takođe poslodavac, ali bez jasno preciziranih iznosa i modela.
Rok implementacije	Ako zakon bude usvojen, obaveza stupa odmah na snagu.	Rok za usklađivanje poslodavaca – do 7. maja 2025.
Veza sa rizikom posla	Premija zavisi od nivoa rizika radnog mesta – viši rizik znači veću premiju.	Još uvek ne postoji razrađen sistem za povezivanje rizika i premije.
Kontrola i nadzor	Inspekcija rada ima jasne kriterijume (kontrola plaćanja minimalnih premija i aktivne polise).	Kontrola otežana jer ne postoje kvantitativni standardi – moguće različito tumačenje.
Zaštita radnika	Zaposleni imaju zagarantovanu minimalnu naknadu iz osiguranja.	Radnici formalno imaju pravo na osiguranje, ali zbog nepreciznosti zakona naknade zavise od poslodavca i osiguravača.
Socijalna funkcija	Troškove pokrivaju osiguravači, čime se smanjuje zavisnost od državnih fondova.	Radnici i dalje mogu zavisiti od sudskih postupaka ili državne pomoći.
Preventivni efekat	Poslodavci su motivisani da smanjuju rizike jer premija raste s rizikom.	Preventivni efekat za sada ne postoji jer premije nisu povezane sa rizikom.

Vladan Mitrović, struk. master inž. zašt. na radu