Objavljivanjem u Službenom glasniku Republike Srbije broj 57 od 26. juna 2026. godine potvrđeno je (ono što se očekivalo) da se primena četiri važna pravilnika iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu ponovo odlaže, ovoga puta do 1. januara 2027. godine. Reč je o trećem pomeranju roka, nakon prethodnih odlaganja iz aprila i decembra 2025. godine.
Odluka se odnosi na sledeće propise:
- Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na visini;
- Pravilnik o postupku pregleda i provere opreme za rad i pregleda i ispitivanja električnih i gromobranskih instalacija i ispitivanja uslova radne sredine;
- Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj sredini;
- Pravilnik o načinu vođenja i rokovima čuvanja evidencija u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Tokom prethodnih meseci pitanje da li će primena ovih pravilnika biti odložena predstavljalo je jednu od najčešćih tema na stručnim skupovima, seminarima i konferencijama iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Neizvesnost je bila prisutna kako među stručnjacima, tako i među poslodavcima koji su planirali usklađivanje sa novim zahtevima.
Neposredno pre planiranog početka primene, Unija poslodavaca Srbije i Privredna komora Srbije uputile su zajedničku inicijativu za odlaganje primene podzakonskih akata, ukazujući na potrebu dodatnog vremena za pripremu privrede. Doneta odluka pokazuje da je zakonodavac uvažio deo iznetih argumenata i omogućio dodatni period za prilagođavanje.
Istovremeno, ovo nije prvi slučaj da se slična inicijativa pokreće neposredno pred početak primene propisa. Slična situacija zabeležena je i uoči početka primene novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu 2025. godine. Ovakav obrazac ukazuje na potrebu da se proces pripreme i implementacije propisa dodatno unapredi.
Jedan od izazova koji se ponavlja jeste nedostatak pravovremene i šire stručne komunikacije tokom perioda između donošenja i početka primene propisa. Stručna javnost ima priliku da na seminarima i konferencijama razmeni mišljenja sa predstavnicima institucija, ali takve diskusije najčešće ostaju ograničene na učesnike pojedinačnih događaja. Veća zastupljenost javnih rasprava, stručnih okruglih stolova, zvaničnih objašnjenja i tumačenja, kao i kontinuirana komunikacija putem institucionalnih kanala, doprineli bi većoj pravnoj sigurnosti i boljoj pripremi svih učesnika.
Predvidiv regulatorni okvir od izuzetnog je značaja za oblast bezbednosti i zdravlja na radu. Kada se izmene ili odlaganja propisa donose neposredno pred njihovu primenu, organizacije se suočavaju sa otežanim planiranjem, dodatnim troškovima i neizvesnošću u sprovođenju zakonskih obaveza. Istovremeno, stručna javnost ostaje bez dovoljno vremena da usaglasi praksu sa novim zahtevima.
Sa druge strane, dodatni period do 1. januara 2027. godine može se posmatrati i kao prilika. To je vreme koje zakonodavac, stručna udruženja, privreda i stručnjaci za bezbednost i zdravlje na radu mogu iskoristiti za otvoreniji dijalog, razmenu iskustava i eventualno unapređenje pojedinih rešenja pre njihove konačne primene.
Kvalitetni propisi ne zavise samo od sadržaja koji propisuju, već i od načina na koji nastaju i kako se uvode u praksu. Transparentna komunikacija, pravovremena obaveštenja i uključivanje stručne javnosti doprinose većem poverenju u regulatorni sistem i efikasnijoj primeni propisa.
Bezbednost i zdravlje na radu predstavljaju oblast od posebnog društvenog značaja. Upravo zato svako iskustvo, pa i ponovljena odlaganja, može biti podsticaj za unapređenje procesa donošenja propisa. Ako se dodatno vreme iskoristi za kvalitetniji dijalog, jasnija tumačenja i bolju pripremu svih zainteresovanih strana, konačna primena novih pravilnika može biti uspešnija, efikasnija i na korist kako zaposlenih, tako i poslodavaca i celokupne struke.
Preuzimanje navedenih pravilnika:
Vladan Mitrović, struk. mast. inž. zašt. na radu