Približava se 07. maj 2025. godine, kada ističe rok poslodavcima da usklade oblast bezbednosti i zdravlja na radu prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. gl. RS 35/2023) (u daljem tekstu: zakon).
U skladu sa zakonom jedna od obaveza zakonodavca bila je donošenje podzakonskih akata kojima bi se bliže definisale pojedine oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Rok koji je zakonodavac sebi dao je 18 meseci od donošenja zakona. U trenutku pisanja ovog teksta doneta je određena grupa pravilnika koja je u međuvremenu stupila na snagu, kao i grupa pravilnika koja stupa na snagu 28.04.2025. godine. Dok je nekoliko pravilnika i dalje u izradi i njihovo donošenje se očekuje.
Ovim tekstom želimo da sumiramo novine koji najviše utiču na rad poslodavaca u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (u daljem tekstu: BZR).
Novi izrazi i njihove definicije
| Neke od značajnijih novina u definisanju izraza: | Način uticanja na poslodavce: |
| radno mesto jesu poslovi koje zaposleni obavlja u radnoj sredini u kojoj boravi ili ima pristup u toku rada i koji su pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca. | Ovom definicijom se akcenat u definisanju radnih mesta stavlja na poslove koje zaposleni obavlja. Prethodne definicije radnog mesta su se bazirale na prostor namenjen za obavljanje poslova. Stoga potrebno je prilagoditi definicije radnih mesta i njihov opis poslova u pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavaca koji imaju preko 10 zaposlenih, odnosno ugovorima o radu kod poslodavaca koji imaju 10 i manje zaposlenih. |
| radno mesto sa povećanim rizikom jeste radno mesto na visini, radno mesto u dubini, radno mesto na upravljanju vozilima i unutrašnjem transportu (viljuškari, dizalice, transporteri, građevinske i poljoprivredne mašine i sl.) i drugo radno mesto utvrđeno aktom o proceni rizika poslodavca na kome, i pored potpuno primenjenih mera u skladu sa ovim zakonom, postoje okolnosti koje mogu da ugroze bezbednost i zdravlje zaposlenog | Za razliku od prethodnog zakona, kojim je radno mesto sa povećanim rizikom utvrđivano aktom o proceni rizika, sada je unapred data definicija i uslovi kada je neko radno mesto sa povećanim rizikom. Stoga potrebno je prilagoditi definicije radnih mesta i njihov opis poslova u pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavaca koji imaju preko 10 zaposlenih, odnosno ugovorima o radu kod poslodavaca koji imaju 10 i manje zaposlenih. Takođe, u okviru pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova potrebno je proveriti da li se delu koji se odnosi na uslove za rad na tim poslovima može uticati na utvrđivanje da je to radno mesto sa povećanim rizikom. |
Akt o proceni rizika u radnoj sredini
Poslodavci su dužni da usklade svoj akt o proceni rizika u radnoj sredini sa sa novim zakonom i Pravilnikom o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj sredini.
Prijava građevinskih radova
Novina pri izvođenju građevinskih radova se ogleda u mogućnosti da se za radove koji traju do 3 dana u kontinuitetu pošalje samo prijava radova, bez elaborata o uređenju gradilišta.
Dozvole za rad
Velika novina i obaveza je izdavanje dozvola za rad pre početka izvođenja radova na visini, u dubini, u skučenom prostoru, u prostoru sa potencijalno eksplozivnim atmosferama, na energetskom objektu, pri korišćenju opasne hemijske materije, rad u zonama u kojima je prisutna ozbiljna, neizbežna ili neposredna opasnost ili štetnost koja može da ugrozi zdravlje zaposlenog. Pre početka izdavanja dozvola za rad mora se utvrditi postupak i način izdavanja dozvola za rad, putem pravilnika o bezbednosti i zdravlju na radu ili posebnog pravilnika koji će se odnositi na dozvole za rad.
Obavezan sadržaj dozvole za rad je definisan podzakonskim aktom. Dozvola za rad na visini obavezno mora da sadrži: 1) lokaciju (mesto rada); 2) ime i prezime zaposlenog; 3) naziv radnog mesta; 4) datum izdavanja i datum važenja; 5) precizan opis poslova koji se izvode na visini sa metodama rada; 6) spisak opreme za rad namenjene za privremene radove na visini; 7) spisak lične zaštitne opreme; 8) prepoznate i utvrđene opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini; 9) preventivne mere za bezbednost i zdravlje na radu; 10) ime i prezime lica koje je izdalo dozvolu za rad; 11) ime i prezime lica koje je određeno da kontroliše primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu; 12) napomena (npr. predlog za izmene i dopune preventivnih mera). Za druge radove u trenutku pisanja ovog teksta nije definisana obavezna sadržina, tako da poslodvci imaju slobodu da ih kreiraju prema svojim potrebama.
Obuka zaposlenih, predstavnika zaposlenih i rukovodilaca
Upotreba lične zaštitne opreme (LZO) novim zakonom je posebno naglašena. Poslodavac je pored izdvanja lične zaštitne opreme dužan i da vrši obuku zaposlenih za pravilno korišćenje. U novom obrascu 6, evidenciji o obuci zaposlenog za bezbedan i zdrav rad, sada će se upisivati datum vršenja obuke zaposlenih za pravilno korišćenje LZO. LZO mora biti usaglašena sa propisanim tehničkim zahtevima i obezbeđeno uputstvo za njeno korišćenje.
Program obuke za bezbedan i zdrav rad zaposlenih je potrebno usaglasiti sa novim zakonom. Međutim pored navedenog programa obuke, potrebno je izraditi i nove programe obuke: program obuke predstavnika zaposlenih i program obuke rukovodilaca. Ovom novinom se dodaje obaveza poslodavcima da vrše pored obuke za bezbedan i zdrav rad zaposlenih, vrše i obuke predstavnika zaposlenih i rukovodilaca u svojim firmama. Stoga u okviru pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova potrebno je definisati koja radna mesta predstavljaju rukovodilačka i kojim konkretno radnim mestima rukovode. Poslodavci koji imaju 10 i manje zaposlenih mogu na drugi način definisati koja su rukovodeća radna mesta i kojim konkretno radnim mestima rukovode.
Rad od kuće i rad na daljinu
Novina je definisanje i uređivanje rada od kuće i rada na daljinu. Poslodavac je dužan da obezbedi bezbednost i zdravlje na radu u saradnji sa zaposlenim, pri čemu je poslodavac dužan da utvrdi uslove za bezbedan i zdrav rad, sredstva za rad izdata od strane poslodavca, da definiše radni proces u vezi sa izvršenjem poslova za koje je zaposleni zadužen i propiše preventivne mere za bezbedan i zdrav rad. Poslodavac može da donese akt o proceni rizika za rad od kuće i rad na daljinu u pisanoj formi uz učešće zaposlenog. Zaposleni je dužan da obavesti poslodavca o ispunjenosti uslova potrebnih za bezbedan i zdrav rad u skladu sa aktom o proceni rizika, kao i da blagovremeno obavesti poslodavca o svakoj naknadnoj promeni uslova.
Organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu
U delu koji se odnosi na organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu su takođe uvedene brojne novine. Svakodnevno praćenje i kontrola primene mera bezbednosti i zdravlja na radu sada se mora urediti opštim aktom, ugovorom o radu odnosno drugim ugovorom u skladu sa propisom kojim se uređuje rad, tako što će urediti obaveze i odgovornosti u vezi sa svakodnevnim praćenjem i kontrolom primene mera bezbednosti i zdravlja na radu.
Značajna izmena se odnosi na deo poslodavaca koji mogu sami da obavljaju bezbednosti i zdravlja na radu. Ostavljena je mogućnost da poslodavac može sam da obavlja poslove bezbednosti i zdravlja u delatnostima: trgovine na malo, usluga smeštaja i ishrane, informisanja i komunikacija, finansijskih delatnosti i delatnosti osiguranja, poslovanja nekretninama, stručnim, naučnim, inovacionim, administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima, obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja, umetnosti, zabave i rekreacije, ostalim uslužnim delatnostima, ako imaju do 20 zaposlenih. Međutim, sada će ti poslodavci biti dužni da polažu stručni ispit za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.
Lekarski pregledi zaposlenih
Lekarski pregledi zaposlenih, pored onih koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom, novim zakonom su dodati i oni zaposleni koji obavljaju rad noću (od 22h do 6h).
Međutim, velika novina je i obaveza poslodavca da sve zaposlene na njihov zahtev uputi na lekarski pregled koji odgovara rizicima na radnom mestu u redovnim intervalima, a najkasnije u roku od pet godina od prethodnog pregleda.
Evidencije iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu
Obavezne evidencije iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu su doživele najveće promene. Umesto prethodnih 14, sada je propisano 11 evidencija. Neke su ukinute, neke dodate, neke su izmenjene, dok su neke ostale iste.
Evidencija o zaposlenima obučenim za bezbedan i zdrav rad i pravilno korišćenje lične zaštitne opreme je izmenjena tako da je njoj dodat deo koji se odnosi na obuku za pravilno korišćenje lične zaštitne opreme, ali i deo koji se odnosi na obuku rukovodioca. Predviđeno je polje u kome se unose radna mesta koja rukovodilac prati kontroliše. Ovim putem se želi dodatno istaći obaveza, kako odgovornosti, tako i važnosti neposrednog praćenja i kontrole. Poslodavacima je dodata i dužnost da evidenciju o zaposlenima obučenim za bezbedan i zdrav rad ili njenu kopiju drže u sedištu ili drugoj poslovnoj prostoriji ili na drugom mestu, u zavisnosti od toga gde zaposleni radi.
Nova evidencija o primeni mera za bezbednost i zdravlje na radu ima za cilj da konkretnije i detaljnije pruži uvid u način obavljanja poslova bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca. Vođenje ove evidencije imaju poslodavci u delatnostima građevinarstva, poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, rudarstva, prerađivačke industrije, snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacije (osim trgovine električnom energijom i gasovitim gorivima preko gasovodne mreže), snabdevanja vodom, upravljanja otpadnim vodama, kontrolisanja procesa uklanjanja otpada, trgovine na veliko, saobraćaja i skladištenja i sličnim aktivnostima, kao i u delatnostima zdravstvene i socijalne zaštite. Ovom evidencijom će se sistematičnije evidentirati uočene nepravilnosti, lice određeno za svakodnevno praćenje i kontrolu, predlog mera za otklanjanje nepravilnosti, kao i konkretno vreme i lokaciju kontrole.
Pregled i ispitivanje elektro i gromobranskih instalacija
Novim zakonom o BZR uvedena je obaveza poslodavcima da vrše periodično pregled i ispitivanje elektroinstalacija u objektima koji koriste jednom u tri godine od strane licencirane firme za tu vrstu poslova.
Pregledi i ispitivanja gromobranskih instalacija se obavljaju u roku koji je utvrđen tehničkim propisima i standardima za utvrđeni nivo zaštite objekta od atmosferskog pražnjenja za objekte nivoa zaštite od atmosferskog pražnjena 1 i 2 najduži rok za ispitivanje iznosi dve godine, a za objekte nivoa 3 i 4, taj rok iznosi četiri godine.
Biološke štetnosti, karcinogeni, mutageni, hem. materije i azbest
Podaci o zaposlenima izloženim biološkim štetnostima grupe 3 i/ili grupe 4, kao i karcinogenima ili mutagenima, hemijskim materijama i azbestu se sada vode na novim evidencijama/obrascima 4 i 5.
Osiguranje od povreda na radu i profesionalnih bolesti
Osiguranje od povreda na radu i profesionalnih bolesti radi obezbeđivanja naknade štete sada je direktnije precizirano i postalo obavezno za poslodavce.
Povrede na radu
Procedura prijave smrtne, kolektivne ili teške povreda na radu je ostala ista. Ali je promenjen deo koji se odnosi na prijavu lakih povreda zbog kojih je zaposleni sprečen za rad više od tri dana. Ovu vrstu povreda poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od pet radnih dana od dana nastanka, usmeno, u pisanoj formi ili elektronskim putem prijavi nadležnoj inspekciji rada.
Novim zakonom je predviđena izrada registra povreda na radu, kojim bi se u elektronskoj formi vršilo popunjavalo podataka u vezi sa povredama na radu. Podatke u registar upisuje poslodavac (tj. njegovo ovlašćeno lice čije imenovanje je potrebno dostaviti Upravi za BZR elektronskim putem), lekar koji je prvi pregledao povređenog, izabrani lekar i drugi. Ovim putem bi se umrežavanjem različitih institucija znatno ubrzao proces vezan za povrede na radu.
Inspekcijski nadzor
Novim zakonom definisano je i da inspektor rada prilikom vršenja nadzora ima službenu legitimaciju, značku i odgovarajuću vrstu odeće, obuće i opreme. Inspektor rada je dužan da, za vreme trajanja okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja zaposlenog, zabrani rad na radnom mestu kod poslodavca, a naročito kada utvrdi:
1) da su neposredno ugroženi bezbednost i zdravlje zaposlenog; 2) da se koristi sredstvo za rad na kome nisu primenjene mere za bezbednost i zdravlje na radu; 3) da zaposleni ne koristi propisanu ličnu zaštitnu opremu; 4) da zaposleni radi na radnom mestu sa povećanim rizikom, a ne ispunjava propisane uslove za rad na tom radnom mestu, kao i ako se nije podvrgao lekarskom pregledu u propisanom roku; 5) da zaposleni nije obučen za bezbedan i zdrav rad; 6) da poslodavac nije sproveo mere ili izvršio radnje koje mu je, radi otklanjanja nepravilnosti koje mogu da ugroze bezbednost i zdravlje zaposlenog, naložio inspektor rada. Inspektor rada je dužan da zabranu rada koja je izrečena na radnom mestu kod poslodavca koji izvodi radove na privremenim ili pokretnim gradilištima dostavi i investitoru, odnosno zastupniku investitora i koordinatoru za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izvođenja radova.
Inspektor rada je dužan da zabrani rad na privremenim ili pokretnim gradilištima za vreme trajanja okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenog, a naročito kad utvrdi: 1) da na gradilištu radi zaposleni koji nije obučen za bezbedan i zdrav rad; 2) da na gradilištu, na radnom mestu sa povećanim rizikom radi zaposleni koji se nije podvrgao lekarskom pregledu u propisanom roku; 3) da je na gradilištu radno angažovano lice sa kojim pre stupanja na rad nije zaključen ugovor o radu ili drugi ugovor u skladu sa propisom kojim se uređuje rad i/ili ako to lice nije registrovano Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja; 4) da se na gradilištu koristi sredstvo za rad na kome nisu primenjene mere za bezbednost i zdravlje na radu; 5) da na gradilištu nisu obezbeđene propisane privremene konstrukcije i objekti za rad i kretanje zaposlenih (tunelske podgrade, konstrukcije za sprečavanje odrona zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl.); 6) da poslodavac kome je inspektor rada zabranio rad na radnom mestu na privremenim ili pokretnim gradilištima nije sproveo zabranu rada koju mu je naložio inspektor rada i nastavio je rad za vreme trajanja okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja zaposlenog. Zabrana rada izriče se investitoru, odnosno zastupniku investitora u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima. Zabrana traje dok traju okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja na radu na gradilištu, a najmanje tri dana od dana izricanja zabrane rada ukoliko su okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja na radu na gradilištu utvrđene prvi put, 15 dana ako su utvrđene drugi put, 30 dana ako su utvrđene treći put. Inspektor rada je dužan da zabranu rada javno istakne na vidnom mestu na gradilištu, a gradilište vidno obeleži.
Vladan Mitrović, struk. mast. inž. zaštite na radu