Primena Zakona o inspekcijskom nadzoru

Prodaja ili davanje usluga u privatnom stanu na crno, od 1. avgusta će se naći na udaru zakona. Novi Zakon o inspekcijskom nadzoru („Sl. glasnik RS“, br. 36/2015 – dalje: Zakon) u delu kojim se uređuje postupanje inspekcija prema neregistrovanim subjektima će inspektorima omogućiti da uđu i kontrolišu ima li u stanu nelegalne trgovine, kao i da zapošljavaju radnike „na crno“.

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, primene ovog Zakona treba da bitno smanji nelegalno poslovanje, nelojalnu konkurenciju, sivu ekonomiju i korupciju. Cilj ovog zakona jeste i da povrati poverenje građana u inspekcijske službe tako što će njihov potpuno transparentan i uređen rad usmeravati Koordinaciona komisija zadužena je za usklađivanje i unapređenje inspekcijskog nadzora, koju čine predstavnici najvećih inspekcija, kao i resorni ministri. Uspostavljanjem sistema procene rizika umanjiće se neujednačenost, koruptivnost i druge moguće negativne pojave u postupku inspekcijskog nadzora.

Među primerima poslovanja neregistrovanih subjekata navode se organizovana proizvodnju tekstilnih proizvoda u stanovima, kućama, podrumima i pomoćnim objektima sa zapošljavanjem radnika „na crno“ i krivotvorenjem zaštićenih robnih marki, stomatološke ordinacije, proizvodnja i isporuka hrane i bez ispunjavanja sanitarnih, higijenskih, bezbednosnih i drugih standarda, klanice i mesare, prodaja robe neprehrambenog tipa pored pijaca, prevoz putnika, predškolske ustanove i domovi za negu starih osoba, nelegalna gradnja, parkirališta itd.

Od 30. jula 2015. godine počinje i primena Zakona u pogledu inspekcijskog uviđaja u stambenom prostoru kada neregistrovani subjekat obavlja delatnost u takvom prostoru. Prema Zakonu, inspektori bez saglasnosti vlasnika ne mogu da uđu. U tom slučaju moraju da se obrate sudu pismenim putem, da sud izda takav nalog. A prema novom zakonu o inspekcijskom nadzoru, sud će takve naloge izdavati odmah, ili najkasnije u roku od 48 sati. Od tog trenutka inspekcija ima osam sati da pregleda sumnjivi objekat.

Svaka inspekcija je dužna da reaguje na indikacije o poslovanju neregistrovanih subjekata i sprovodi inspekcijsku kontrolu i mere prema njima. Inspekcija će  imati ovlašćenja da zabrani rad na crno, oduzme robu i napiše kaznu.

Inspekcija rada uvela je dvosmenski rad, sa nadzorima i u noćnim smenama, u toku kojih su kontrole često koordinirane sa policijom.

Novina u radu inspekcije rada je u tome što su stupanjem na snagu izmena i dopuna Zakona o radu direktno povezani sa Jedinstvenom bazom centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja i mogu da uvidom u bazu podataka za svakog poslodavca provere koja su lica prijavljena na obavezno socijalno osiguranje. Takođe je omogućeno putem te aplikacije praćenje prijava i odjava zaposlenih kod poslodavca kako pre nadzora, tako i nakon nadzora.

U cilju stvaranja uslova za pravilnu primenu Zakona o inspekcijskom nadzoru, posebna radna grupa koju je obrazovala ministarka državne uprave i lokalne samouprave, pripremila je smernice kojima se daju informacije i metodološka usmerenja inspekcijama za postupanje prema neregistrovanim subjektima i vršenje uviđaja u stambenom prostoru u postupku inspekcijskog nadzora. Мetodološki је definisano šta se konkretno smatra neregistrovanim subjektom, čime se otklanjaju nedoumice.

Smernice možete preuzeti ovde:

Stručno-metodološka objašnjenja o postupanju inspekcija prema neregistrovanim subjektima

Stručno-metodološka objašnjenja za inspekcije o vršenju uviđaja u stambenom prostoru u postupku inspekcijskog nadzora

Nadležne inspekcije više neće moći da se odriču odgovornosti za neregistrovane subjekte, koji su najočitiji primer sive ekonomije. Do sada su samo neke inspekcije kontrolisale neregistrovane subjekte, a sada je to obaveza za sve. Svaka inspekcija je dužna da reaguje na indikacije o poslovanju neregistrovanih subjekata i sprovodi inspekcijsku kontrolu i mere prema njima. Нova ovlašćenja koja donosi Zakon o inspekcijskom nadzoru  predstavlja ogromnu promenu u opterećivanju rada inspektora, ali da se stoga pristupa postepenoj primeni zakona i obukama inspektora, uz sprovođenje mera iz reforme javne uprave koja podrazumeva i jačanje njihovih kapaciteta.

Zakon o inspekcijskom nadzoru predstavlјa značajan pomak na bolјe u odnosu na raniju situaciju, ali da će svakako najveći izazov predstavlјati njegova primena u praksi.

Od inspekcija se sada očekuje da pružaju više stručne i savetodavne podrške, kao i da izriču preventivne mere kako do nezakonitosti i štete ne bi došlo. Pri pronalaženju nepravilnosti u velikom broju slučajeva se očekuje da subjekat ima rok da je otkloni, a ne da odmah bude kažnjen.

Zahvaljujući punoj primeni Zakona može se očekivati da svaki redovan (planiran) nadzor podrazumeva obaveznu upotrebu kontrolnih lista, koja će dati uvid u stvarno stanje rizika i zakonitosti poslovanja, kao i osnov za planiranje budućih nadzora. Privrednici će moći sami sebe da prekontrolišu i pravovremeno otklone nedostatke pomoću kontrolne liste koja se objavljuje na internet stranici inspekcija, a ako inspekcija ne sačini kontrolne liste iz svoje oblasti nadzora ili ih ne primenjuje u redovnom nadzoru i ne objavi ih, rukovodiocu inspekcije preti novčana kazna od 120.000 do 150.000 dinara.

Upravni inspektorat Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave krenuće u nadzor radi uvida u punu primenu Zakona kako bi se utvrdilo stanje da li su sve inspekcije objavile svoje kontrolne liste. Zahvaljujući punoj primeni tog zakona može se očekivati da sve inspekcije obavljaju nadzore po prethodno usvojenom planu, koji se zasniva na utvrđenom stanju u oblasti nadzora i na sistematično pripremljenoj proceni rizika, a inspektori počinju nadzor sa nalogom.

Vladan Mitrović, spec. struk. inž. zašt. na radu.