Pravilnik je objavljen u “Službenom glasniku RS”, br. 76/2024 od 13.9.2024. godine, a stupio je na snagu 21.9.2024. godine. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini („Službeni glasnik RS”, br. 72/06, 84/06 – ispravka, 30/10 i 102/15).
Nekoliko vrsta novina donosi pravilnik. To su novine vezane za terminologiju i usklađivanje sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. gl. RS 35/2023) kao što su korišćenje pojmova “radna sredina” umesto “radna okolina”, “lična zaštitna oprema” umesto “sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu”, “obuka zaposlenih” umesto “osposobljavanje zaposlenih”… Takođe, vezano i za novine koje je Zakon doneo, tako da se u okviru prepoznavanja i utvrđivanja opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj sredini sada mora polaziti i od dozvola za rad, kao i od druge propisane dokumentacije i podataka sa kojima poslodavac raspolaže (npr. Plan zaštite od udesa, Plan zaštite od požara i dr.).
Što se tiče strukture i obuhvata procene rizika nisu bile krupne promene, s obzirom da je ostao isti broj stavki koje su manje više iste, ali sada sa detaljnijim stavkama. Tako se sada na primer traži u okviru stavke 2. obuhvata procene rizika da se navede spisak opreme za rad. Stavka 3. obuhvata procene rizika je detaljnije opisana i sada glasi Prikupljanje podataka i snimanje organizacije rada.
Primer želje za detaljnijim prikazom podataka u budućim aktovima o proceni rizika se vidi i u obaveznom navođenju lica koja sprovode procenu rizika sa svojim imenom i prezimenom, stručnim, akademskim i naučni nazivovm i brojem i datum licence.
Kod dela koji se odnosi na grupisanje opasnosti i štetnosti definisano je nekoliko novih opasnosti koje se od sada moraju procenjivati: opasnosti koje potiču od fizičkih i hemijskih svojstava hemijskih materija (eksplozivnost, zapaljivost, samoreaktivnost, nestabilnost i dr.) i druge opasnosti koje se pojavljuju u radnom procesu, a koje mogu da budu uzrok povrede na radu, profesionalne bolesti ili bolesti u vezi sa radom. Dok je u delu opasnosti koje se pojavljuju korišćenjem električne energije dodata takođe nova opasnost: opasnosti od električnog udara u slučaju nastanka kvara (pojava ili predugo zadržavanje opasnog napona dodira usled oštećenja električne izolacije).
U odeljku koji se odnosi na mere koje se utvrđuju za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika drugačije su definisane i podeljene. Sada se mere koje se utvrđuju za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika dele na: tehničke, u okviru kojih je dodata nova mera “obezbeđivanje efikasne ventilacije”; organizacione, koje su u ovom pravilniku bliže definisane kroz uspostavljanje odgovorajućih radnih procedura i njihova kontrola, smanjenje vremena izloženosti, rotacija zaposlenih, obezbeđivanje oznaka za bezbednost i/ili zdravlje na radu i njihovo i druge mere; obuka zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i obuka rukovodilaca; stručno osposobljavanje za korišćenje opreme za rad; obezbeđivanje lične zaštitne opreme i njeno održavanje u ispravnom stanju; zdravstvene; higijenske i druge mere.
Zanimljiva novina se nalazi u okviru sadržaja zaključka, gde se prioriteti za otklanjanje rizika sada konkretnije i direktnije definišu kako kroz mere i rokove za otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje rizika, tako i preko lica zaduženih za sprovođenje i kontrolu mera za bezbedan i zdrav rad na radnim mestima i u radnoj sredini.
Dva nova razloga za vršenje izmene i dopune akta o proceni rizika: u slučaju kada rezultati praćenja zdravstvenog stanja zaposlenog izloženih štetnostima pokažu da je to neophodno i na osnovu predloga zdravstvene ustanove koja obavlja delatnost medicine rada, nakon sprovedenih prethodnih, periodičnih ili ciljanih lekarskih pregleda zaposlenih, kada je zaključeno da su zaposleni izloženi opasnostima i štetnostima koje nisu utvrđene aktom o proceni rizika su takođe jedna zanimljiva novina kojom se bliže i direktnije uključuje medicina rada.
Vladan Mitrović, struk. mast. inž. zaštite na radu