U Palati „Srbija“ je 25.10.2017. godine u okviru Evropske nedelje bezbednosti i zdravlja na radu održana konferencija „Bezbednost i zdravlje na radu u dualnom obrazovanju“. Tema konferencije bili su bezbednost i zdravlje na radu u dualnom obrazovanju, upoznavanje sa nacrtom Zakona o dualnom obrazovanju, predstavljanje domaćih i stranih iskustava u dualnom obrazovanju i bezbednosti i zdravlju na radu.
Pored predstavnika Sindikata, konferenciji su prisustvovali ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, predstavnik SSSS, pomoćnik ministra za strateško planiranje Ministarstva prosvete, predstavnik Privredne komore Srbije, predsednik Unije poslodavaca Srbije, predstavnici sindikata raznih grana privrede, direktori škola koje uspešno primenjuju modele dualnog obrazovanja u nastavi, kao i predstavnici stranih ustanova koje se bave dualnim obrazovanjem.
Na početku skupa predstavnici sindikata su ukazali na nezadovoljstvo pojedinim delovima predloženog Zakona o dualnom obrazovanju, o kojem raspravlja parlament, i istakli potrebu za njegovom ispravkom i dopunom.
Gospodin prof dr Tomislav Živanović skrenuo je pažnju da je dualni system, možda, najjeftiniji, ali da to ne znači i da je najbolji. Njegovo je mišljenje da se sistem dualnog obrazovanja može pokazati dobrim samo ukoliko taj sisitem bude usklađen sa dugoročnim planom državnog razvoja. Po njegovom mišljenju u predlogu Zakona nedovoljno su definisani kontrola poslodavaca, nivo pedagoške obuke mentora, uslovi rada i bezbednost učenika.
Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, u ovom Zakonu vidi povratak na stare staze podsećanjem na postojanje sličnog, napuštenog modela obrazovanja đaka u privredi. Povrede na radu su jedan od ozbiljnijih problema sa kojim se susreću poslodavci, a kao jedan od glavnih uzroka njihovog nastanka g. Atanacković navodi nedostatak edukacije. Njegovo je mišljenje da će novi Zakon omogućiti neophodnu početnu edukaciju i poboljšanje uslova bezbednog I zdravog rada što će sve dovesti do smanjenja povreda na radu, a i da će pospešiti suzbijanje rada na crno.
Pomoćnik ministra prosvete, dr Gabrijela Grujić, smatra da će se ovim Zakonom obezbediti povećanje kvaliteta kompetencija i stručnog zvanja. Dosadašnji oblik prakse predstavljao je formalnost tokom koje učenici obično nisu dobijali praktična znanja i obavljali su praksu u radnim uslovima koji nisu kontrolisani. Dr Gabrijela Grujić je naglasila potrebu da se znanja koja mladi stiču kroz obrazovni sistem usklade sa potrebama privrede, jer mnoge kompanije u Srbiji imaju problem da nađu kvalitetne kadrove. Istakla je da u sadašnjem modelu izvođenja stručnih praksi ne postoji praćenje bezbednosti učenika dok su na praktičnoj nastavi. Predlogom novog Zakona o dualnom obrazovanju, koji se trenutno nalazi u Skupštini, jasno je precizirano da se o učenicima dok su na praksi u kompanijama brinu instruktori koji moraju posedovati zakonom predviđene licence, a u školama koordinatori za praksu.
Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, smatra da je ulaganje u bezbednost i zdravlje na radu investicija, a ne trošak. On ističe da je bezbednost učenika u dualnom obrazovanju na prvom mestu. Učenici koji kreću sa radom nemaju iskustva i zbog toga je mogućnost povrede veća. Takođe, poručuje da je u planu povećan obim inspekcijske kontrole, smanjenja “rada na crno”, provera ispunjenosti mera bezbednosti i zdravlja na radu i smanjenja povreda. Ministar je najavio donošenje novog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, kao i strategije bezbednosti i zdravlja na radu za period 2018-2022 godine. Svoje izlaganje završio je savetom, koji uvek daje: “Ulaganje u bezbednost i zdravlje na radu je miran san.”
Novine u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu predstavila je Marina Furtula, v.d. direktora Uprave za bezbednost i zdravlje na radu. Ona je najavila donošenje novog zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, kojim će se vršiti usklađivanje sa direktivama EU, usaglašavanje sa ostalim zakonima, kao i prevazilaženje problema iz prakse. Cilj je donošenje primenjivog zakona. Novom strategijom bezbednosti i zdravlja na radu za period 2018-2022 godine treba definisati ciljeve u ovoj oblasti, podizanje svesti o bezbednosti i zdravlju na radu, vršenje evaluacija i tražiti merljive rezultate. Najavljeno je i uvođenje ESAW metodologije vođenja povreda na radu kroz jedinstven sistem. Novina će biti i donošenje pravilnika kojim će se stvoriti pravni okvir za tzv. kontinuriano i celoživotno učenje i usavršavanje lica za bezbednost i zdravlje na radu. Zaštita dece i mladih uređuje se i Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad mladih. Direktorka je poručila da je vlada Srbije usvojila i Uredbu o utvrđivanju opasnog rada za decu, koja predstavlja listu poslova koje deca nikako ne bi smela da rade (kao što su rad pod zemljom, rušenje objekta i sl.). Uredba će se primenjivati od 1. januara naredne godine, a za poslodavce koji je budu kršili predviđene su kazne i do 1.500.000 dinara. Ulogu u unapređenju ove oblasti treba podjednako da preuzmu svi. Uprava za bezbednost i zdravlje na radu je otvorena za saradnju sa svima u unapređenju ove oblasti.
Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu predstavio je Stevan Đurović, v.d. pomoćnika direktora Inspektorata za rad. Kroz statistički prikaz data je analiza broja povreda, inspekcijskih nadzora, izdatih rešenja, zahteva za prekršajne i krivične prijave, uzroka povreda i sl. Inspekcija rada putem sporazuma sa poreskom upravom definisala je vršenje koordinisanog nadzora. U planovima inspekcije za sledeću godinu je borba protiv “rada na crno”, nadzor nad sprovođenjem mera bezbednosti i zdravlja na radu u cilju smanjenja povreda i profesionalnih oboljenja.
Iskustva privredne komore Srbije u dualnom obrazovanju iznela je mr Mirjana Kovačević. Ona smatra da će se primenom ovog zakona obezbediti adekvatni kadrovi koji su uslov za privredni rast i razvoj. Mr Kovačević je skrennula pažnju na to da su u sektorima tekstilne industrije i građevinarstva najveći nedostaci stručnih kadrova, ali i metalne i elektroindustrije. U svom izlaganju mr Kovačević je istakla važnost jačanja veza između obrazovanja i privrede.
O važnostima zaštite zadravlja učenika u dualnom obrazovanju govorio je prof. dr Aleksandar Milovanović, direktor IMRS “Dr Dragomir Karajović”. Učenike treba pravovremenim pregledom proveriti da li ispunjavaju zdravstvene uslove za određena zanimanja, kako bi se na vreme, uz što manje posledice preusmerili na druga zanimanja, smatra gospodin Milovanović. Takođe, dodaje da je potrebno da stručne škole uvrste zdravstvene uslove u uslove konkursa za upis.
Predstavnik Evropske agencije za bezbednost i zdravlje na radu, Cvetomir Canev, smatra da je najvažnija edukacija budućih zaposlenih pre nego što postanu zaposleni. Gospodin Canev misli da je povećanje povreda kod mladih uzrokovano lošom obukom, nedostatkom iskustva i kompetencija. Od proleća sledeće godine Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu planira početak kampanje o bezbednosti i zdravlju na radu pri upotrebi opasnih materija.
Dualno obrazovanje u Poljskoj još uvek nije sprovodeno na širokom nacionalnom nivou, već predstavlja pojedinačne primere koji su nastali inicijativom i potrebama privrede, navela je Violeta Klimaševska, koordinatorka Evropske agencije za bezbednost i zdravlje na radu. Tokom dualnog obrazovanja učenici provode tri dana u školi, a dva dana sedmično na praksi. Njen stav je da razvoj svesti i znanja o bezbednosti i zdravlja na radu treba sprovoditi na svim nivoima obrazovanja kroz primenu savremenih principa i tehnologija, pre svega kompjuterskih programa, virtuelne stvarnosti, internet sajtova i sl.
Aktuelno stanje u obrazovanju učenika za tehnička zanimanja u Austriji predstavio je Danijel Kračmer, AUVA, Austrija. Povrede mladih u Austriji čine oko 10% od ukupnih povreda na radu. Povrede nastaju usled nedostatka radnog iskustva, znanja, svesti o riziku, fizičkog i psihičkog razvoja koji nije završen. Implementacija mera bezbednosti i zdravlja na radu definisana je kroz normativna akta kojim su konkretno definisana pravila kako za poslodavce, tako i za učenike na praksi. Na primer, definisana je konkretna oprema za rad (npr. cirkular) koja nije dozvoljena za upotrebu mlađima od 18 godina.
Dobra praksa u dualnom obrazovanju je predstavljena kroz uspešan rad tehničke škole Užice. Direktor Dragan Tucaković je detaljno predstavio originalni sistem nastao saradnjom škole, privrede i opštinske uprave. U takvom sistemu je moguće praćenje i kontrola rada i razvoja svakog učenika, ali i poslodavca kod koga učenik o obavlja praksu. Zahvaljujući uključenosti opštinske uprave organizovan je i prevoz učenika od škole do poslodavca. Njihov uspeh u dualnom obrazovanju sada je poznat i u Evropi.
Na kraju konferencije svoja iskustva iz javno-privatnog partnerstva u oblasti dualnog obrazovanja predstavili su i direktor Politehničke škole iz Kragujevca i predstavnik firme Milanović inženjering, kao i direktor Tehničke škole GSP i direktor GSP-a.
U dualnom sistemu u Srbiji danas je više od 200 kompanija, 60 škola, sa više od 2000 učenika, koji se školuju za 19 obrazovnih profila.
Cilj Zakona je prilagođavanje srednjeg stručnog obrazovanja potrebama privrede, smanjivanje stope nezaposlenosti mladih do 25. godine i jačanje konkurentnosti privrede Republike Srbije na regionalnom i globalnom nivou
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Uprava za bezbednost i zdravlje na radu u saradnji sa Evropskom agencijom za bezbednost i zdravlje na radu, kroz organizaciju ove konferencije žele da ukažu na važnost podizanja svesti o značaju bezbednosti i zdravlja na radu, kao i da skrenu pažnju svim poslodavcima da su životi i zdravlje učenika u dualnom obrazovanju najbitniji i da učenici treba da obavljaju isključivo one poslove koji neće negativno uticati na njihov duhovni i telesni razvoj.
Vladan Mitrović, spec. struk. inž. znr.