Uprava za bezbednost i zdravlje na radu u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja organizovala je 23.01.2019. godine u Palati Srbija u Beogradu konferenciju “Analiza nadzora nad radom pravnih lica i preduzetnika sa licencom” na kojoj su učestvovale prevashodno agencije i preduzetnici sa licencom za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.
Konferenciju su vodili ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Zoran Đorđević i v.d. direktora Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, Marina Furtula.
Konferenciju je otvorio ministar Đorđević obraćanjem prisutnima koji su popunili sva mesta u sali. U svom obraćanju prisutnima ministar je najavio donošenje novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i Zakona o osiguranju od povreda na radu, kao i poboljšanje uslova rada, a time i bezbednosti i zdravlja na radu. Obavestio je prisutne da je doneta odluka da 2019. godina bude godina bezbednosti i zdravlja na radu. Inspektori će ove godine obaviti još veći broj nadzora nego prethodne. On je podsetio da se već sada na sajtu ministarstva redovno ažurira spisak poslodavaca koji ne obavljaju svoj posao u skladu sa zakonom, a najavio je i postavljanje spiskova poslodavaca koji se ne pridržavaju mera bezbednosti i zdravlja na radu, kao i agencija koje ne vrše posao bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa zakonom. Obavestio je prisutne da je na inicijativu direktorke Furtule potpisan memorandum o saradnji u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu sa Ruskom federacijom.
Nakon ministra Đorđevića, direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, Marina Furtula, saopštila je prisutnima da je nadzorom utvrđeno da samo 30 odsto nadziranih pravnih lica koja se bave bezbednošću i zdravljem na radu svoj posao obavljalo u skladu sa zakonom, dok su za ostale naložene mere za otklanjanje nedostataka, a nekima je čak oduzeta i licenca. Kod 43% nadziranih poslodavaca koji se bave bezbednošću i zdravljem na radu su naložene mere za otklanjanje nedostataka, kod 22% nadziranih poslodavaca je oduzeta licenca, kod 5% nadziranih poslodavaca je zabranjen rad, a kod 30% nadziranih poslodavaca nisu utvrđeni nedostaci. Najčešći utvrđeni nedostaci firmi koje obavljaju posao lica za bezbednost i zdravlje na radu su: neispunjenje zakonom propisanih kadrovskih kapaciteta licenciranih firmi, izrada akta o proceni rizika suprotno pravilniku koji propisuje način njegove izrade, neažurno vođenje evidencija za bezbednost i zdravlje na radu, kao i korišćenje modifikovanih obrazaca, izostanak svakodnevnog praćenja i kontrole primene mera bezbednosti i zdravlja kod poslodavca. Najčešći utvrđeni nedostaci firmi koje obavljaju poslove ispitivanja uslova radne okoline i pregleda i provere opreme za rad su: izdavanje stručnih nalaza koji nisu u skladu sa metodologijom koja je prijavljena upravi za bezbednost i zdravlje na radu, izdavanje stručnih nalaza u kojima nema izmerenih vrednosti ili precizno definisanih nedostataka.
Furtula je naglasila da od 2006. godine, kada su se dogodile 54 smrtne povrede na radu, nije bilo toliko smrtnih povreda na radu do prošle godine, kada je stradalo pedeset i troje radnika. Najveći broj smrtnih povreda je u građevinarstvu i industriji. Najčešći razlog je pad sa visine. Ponedeljak je najkritičniji dan, a druga smena najopasnija. Od 53 stradala prošle godine, 50 je muškaraca, a 3 su žene.
Nakon obraćanja usledila je diskusija u vidu pitanja na koje su odgovarali ministar i direktorka.
Na pitanje oko novina koje donosi nov zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ministar Đorđević je odgovorio da će ceo proces pravljenja i donošenja zakona biti transparentan. Rekao je da će se organizovati okrugli stolovi na kojima će se diskutovati o nacrtu zakona i predlagati izmene.
O uticaju medija na oblast bezbednosti i zdravlja na radu ministar je rekao da mediji mogu da pomognu promociji kao što je to slučaj sa kampanjom ²Reci NE radu na crno², ali i da odmognu preranim iznošenjem šturih podataka prilikom dešavanja nesreća na radu.
U pogledu nejasnoća oko edukakacije lica za bezbednost i zdravlja na radu direktorka Furtula je objasnila da će način i oblik edukacije biti definisani novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. Podsetila je i da je Uprava za bezbednost i zdravlje na radu vršila u toku godine 3-4 edukacije u Beogradu.
U toku diskusije bilo je pitanja i konstatacija koji su ostali bez odgovora ili komentara. Neka d njih su sledeća: Kako 8.000 registrovanih lica za bezbednost i zdravlje na radu može kod 100.000 poslodavaca svakodnevno da fizički prati i kontroliše mere bezbednosti i zdravlja na radu? Da li je moguće da jedno lice za bezbednost i zdravlje na radu bude uz svakog radnika na gradilištu? Koja je uloga lica za bezbednost i zdravlje na radu i koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu?
Direktorka Marina Furtula je na kraju izjavila da je cilj novog zakona donošenje novog primenjivog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu u kome će biti otklonjeni do sada uočeni nedostaci i potom skrenula pažnju svima koji se bave bezbednošu i zdravljem na radu da svoj posao obavljaju isključivo u skladu sa zakonom.
Prisutnima je podeljen skup propisa iz bezbednosti i zdravlja na radu, donet od strane socijalno ekonomskog saveta.
Vladan Mitrović, spec. struk. inž. znr.