Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju karcinogenim, mutagenim ili reproduktivno toksičnim materijama je objavljen u “Službenom glasniku RS”, br. 92/2025 od 24.10.2025. godine, a stupa na snagu 1.11.2025. godine. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju karcinogenima ili mutagenima (,,Službeni glasnik RS”, br. 96/11 i 117/17).
Donošenje pravilnika definisano je i članom 108. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu (“Sl. glasnik RS”, br. 35/2023), gde je zakonodavac propisao sebi rok da sve predviđene podzakonske akte donese u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Dok podzakonski akti koji su doneti na osnovu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu (“Službeni glasnik RS”, br. 101/05, 91/15 i 113/17 – dr. zakon) nastavljaju da se primenjuju do donošenja novih podzakonskih akata, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom. Njegovim donošenjem vrši se usklađivanje sa zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu u pogledu pojmova, definicija, obaveza, procene rizika, izveštavanja, obuka…
Već u samom nazivu novog pravilnika uočava se da je izvršeno proširenje obima primene. Raniji pravilnik odnosio se isključivo na karcinogene i mutagene materije. Novi pravilnik proširuje obuhvat i sada uključuje i reproduktivno toksične materije – supstance koje mogu izazvati neplodnost, oštećenja polnih ćelija, razvojne poremećaje fetusa ili štetne efekte kod potomstva. Ova izmena je od izuzetnog značaja jer obavezuje poslodavce da prepoznaju i procenjuju rizike koji ranije nisu bili formalno obuhvaćeni.
Pred ranijih definicija karcinogena i mutagena, uvedeni su i sledeći novi termini:
• Reproduktivno toksična materija bez utvrđenog praga – materija za koju ne postoji bezbedan nivo izloženosti.
• Reproduktivno toksična materija sa utvrđenim pragom – materija kod koje postoji bezbedan nivo ispod kojeg nema rizika po zdravlje zaposlenih.
• Biološka granična vrednost (BGV) – predstavlja koncentraciju štetne supstance, njenog metabolita ili indikatora efekata u biološkom uzorku (krv, urin). Ovo raniji pravilnik nije poznavao.
U definisanju mera pri praćenju zdravstvenog stanja u starom pravilniku navedena je kao jedna od mera i biološki monitoring (Prilog 2). Međutim, novim pravilnikom se ovaj deo dosta detaljnije, konkretnije i jasnije definiše. Uvodi se biološko praćenje i biološke granične vrednosti, naročito za olovo i njegova jedinjenja. Biološka granična vrednost za olovo je postavljena na 30 µg Pb/100 ml krvi do kraja 2028. godine, a od 2029. godine se snižava na 15 µg Pb/100 ml krvi. Za žene u reproduktivnom periodu preporučena je granica od 4,5 µg Pb/100 ml krvi. Ovo je usklađeno sa Direktivom (EU) 2022/431 i predstavlja značajan pomak ka prevenciji toksičnih efekata na plodnost i trudnoću.
Novi Pravilnik (Prilog 3) ažurira listu graničnih vrednosti za karcinogene, mutagene i dodaje vrednosti za reproduktivno toksične supstance, u skladu sa najnovijim EU standardima.
U delu obuke zaposlenih, svakako novina je upoznavanje zaposlenih sada i sa rizicima od reproduktivno toksičnih materjia. Međutim, velika novina u delu obuke zaposlenih koji su izloženi karcinogenima, mutagenima ili reproduktivno toksičnim materijama odnosi se na obavezu poslodavca da izvrši periodičnu obuku zaposlenih koja se pruža u zdravstvenoj ustanovi, posebno ako se upotrebljavaju novi opasni medicinski proizvodi koji sadrže te materije.
Novina u praćenju zdravstvenog stanja je i uvođenje mogućanosti da zdravstvena ustanova koja obavlja delatnost medicine rada odredi da se praćenje zdravstvenog stanja zaposlenog mora da nastavi i nakon prestanka izlaganja onoliko dugo koliko smatra da je potrebno radi zaštite zdravlja zaposlenog.
Termin „nepredvidiva izloženost” iz starog pravilnika zamenjen je izrazom „neuobičajena izloženost”, dok su je sam postupak obaveza za poslodavca ostao isti.
U delu koji se odnosi na evidencije, određen je rok čuvanja evidencija za reproduktivno toksične materije i zdravstvenih evidencija od najmanje pet godina nakon prestanka izloženosti. Takođe, dodata je obaveza poslodavcima da pre prestanka poslovanja poslodavac je dužan da spisak zaposlenih koji su obavljali poslove za koje rezultati procene rizika utvrdila rizik po bezbednost ili zdravlje od izloženosti karcinogenim, mutagenim ili reproduktivno toksičnim materijama, dostavi inspekciji rada.
Zaključak: Šta poslodavci treba da urade
1. Ažurirati akt o proceni rizika – uključiti reproduktivno toksične materije i biološko praćenje.
2. Uspostaviti evidenciju i biološki monitoring (posebno za olovo i druge označene materije).
3. Organizovati dodatnu obuku zaposlenih i predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu.
4. Proveriti usklađenost ventilacije, zatvorenih sistema i oznaka opasnosti.
5. Ažurirati planove za vanredne situacije i komunikaciju sa zdravstvenim ustanovama medicine rada.
Vladan Mitrović, struk. mast. inž. zašt. na radu