Drugi dan međunarodne EUROSA 2026 konferencije još jednom je pokazao koliko se oblast bezbednosti i zdravlja na radu ubrzano menja pod uticajem novih tehnologija, održivog razvoja i savremenih globalnih izazova. Ovogodišnja konferencija, održana pod sloganom „Spojimo nauku i praksu – Zaštiti sve(t)”, okupila je stručnjake iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, zaštite životne sredine, zaštite od požara i upravljanja rizicima, sa ciljem povezivanja naučnih dostignuća i praktične primene u realnom sektoru.
Program drugog dana obuhvatio je teme koje direktno oblikuju budućnost struke – od obrazovanja i razvoja kadrova, preko primene veštačke inteligencije u zaštiti životne sredine, pa sve do novih rizika koje donosi razvoj električne mobilnosti i digitalizacija BZR sistema.
Obrazovanje kao ključ razvoja bezbednosti i zdravlja na radu
Jedno od najzanimljivijih predavanja bilo je posvećeno obrazovanju u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu za zapošljavanje i održivi razvoj u podsaharskoj Africi. Tokom izlaganja predstavljen je ozbiljan izazov sa kojim se suočavaju zemlje ovog regiona – sistemi zaštite još uvek su dominantno zasnovani na reagovanju nakon nastanka nesreća, dok preventivni pristup nije dovoljno razvijen.
Posebno je istaknuta potreba za obrazovanjem stručnjaka iz oblasti BZR i zaštite životne sredine, imajući u vidu veoma mladu populaciju i ubrzan privredni razvoj regiona. Predavači su ukazali na problem nejednakog pristupa obrazovanju, naročito u udaljenim i ruralnim područjima, kao i na nedostatak koncepta celoživotnog učenja.
Analize predstavljene tokom sesije pokazale su da rudarski, građevinski i tekstilni sektor predstavljaju prioritetne oblasti za unapređenje sistema zaštite. Upravo u tim sektorima beleži se najveći broj povreda i profesionalnih rizika, što dodatno potvrđuje da ulaganje u obrazovanje i prevenciju mora postati strateški prioritet.
Veštačka inteligencija u službi zaštite životne sredine
Veliku pažnju privuklo je i predavanje o projektu monitoringa i upravljanja invazivnim biljnim vrstama u prekograničnom regionu uz pomoć veštačke inteligencije. Projekat predstavlja saradnju domaćih i hrvatskih institucija koje zajednički rade na praćenju invazivnih biljnih vrsta u slivu reke Save.
Korišćenjem dronova i AI tehnologija omogućeno je preciznije mapiranje i identifikovanje problematičnih biljnih vrsta koje imaju ozbiljan uticaj na biodiverzitet, ekonomiju i zdravlje stanovništva. Posebno je naglašeno da invazivne vrste mogu doprineti povećanju alergijskih reakcija kod ljudi, što ovom problemu daje i značajnu javnozdravstvenu dimenziju.
Predavači su istakli da najveći izazov predstavljaju nepristupačni tereni i obiman terenski rad, zbog čega digitalni alati i automatizacija postaju ključni za efikasnije upravljanje ovim problemom. Ovakvi projekti jasno pokazuju kako savremene tehnologije mogu imati veoma važnu ulogu u zaštiti životne sredine i preventivnom delovanju.
Novi rizici električne mobilnosti
Jedna od tema koja je izazvala posebno interesovanje bila je procena profesionalnog rizika za vatrogasce tokom gašenja požara na električnim vozilima. Sa rastom broja električnih automobila, trotineta i baterijskih sistema, raste i potreba za novim pristupima zaštiti i reagovanju u vanrednim situacijama.
Tokom predavanja ukazano je na specifične opasnosti sa kojima se vatrogasci suočavaju prilikom gašenja požara na električnim vozilima, naročito u zatvorenim prostorima kao što su garaže i tuneli. Poseban fokus bio je na toksičnim gasovima koji nastaju tokom sagorevanja baterija, kontaminiranoj vodi koja ostaje nakon gašenja i složenosti samog procesa intervencije.
Dodatno je naglašeno da edukacija korisnika električnih vozila i prateće opreme još uvek nije na zadovoljavajućem nivou. Upravo zbog toga, predavači su ukazali na potrebu kontinuiranog usavršavanja vatrogasaca, ali i podizanja svesti korisnika o potencijalnim rizicima i pravilnoj upotrebi opreme.
Digitalizacija BZR sistema – budućnost upravljanja bezbednošću
Završni deo programa bio je posvećen analizi povreda na radu u građevinarstvu u Srbiji i digitalizaciji bezbednosti i zdravlja na radu. Predstavljena su savremena softverska rešenja koja omogućavaju elektronsko praćenje dokumentacije, rokova, korektivnih mera i procene rizika u realnom vremenu.
Posebno zanimljiv segment odnosio se na primenu veštačke inteligencije u obradi fotografija sa gradilišta, gde sistem može automatski generisati radne verzije izveštaja i kontinuirano ažurirati procenu rizika. Ovakav pristup može značajno ubrzati administrativne procese i omogućiti efikasnije upravljanje BZR sistemima.
Ipak, jedna od najvažnijih poruka predavanja bila je da digitalizacija ne sme postati zamena za prisustvo stručnjaka na terenu. Administrativno popunjavanje forme bez stvarnog uvida u stanje na gradilištu ne može doprineti unapređenju bezbednosti. Ključ razvoja struke ostaje u prevenciji, odgovornosti i aktivnom radu stručnih lica.
Spoj nauke, tehnologije i prakse
Drugi dan EUROSA 2026 konferencije pokazao je da bezbednost i zdravlje na radu danas prevazilaze okvire klasične regulative i administracije. Savremeni izazovi zahtevaju multidisciplinarni pristup, povezivanje nauke i prakse, kao i intenzivnu primenu digitalnih tehnologija.
Od obrazovanja stručnjaka u zemljama u razvoju, preko primene veštačke inteligencije u zaštiti životne sredine, pa do novih rizika električne mobilnosti i digitalnih BZR sistema – zajednička poruka svih predavanja bila je jasna: prevencija, edukacija i odgovorno upravljanje ostaju temelj razvoja bezbednijeg i održivijeg društva.
EUROSA 2026 još jednom je potvrdila značaj regionalnog i međunarodnog povezivanja stručnjaka, ali i potrebu da se teorijska znanja što efikasnije prenesu u svakodnevnu praksu.
Vladan Mitrović, struk. mast. inž. zašt. na radu