Prvi vesnici zime stižu kroz medije: članci o zameni pneumatika, upozorenja na dodatni oprez, saveti o lancima za sneg. Zimska priprema automobila postaje tema broj jedan na poslu, među komšijama i prijateljima, a pokušaj da se zakaže termin kod vulkanizera često je izazov za sebe.
Zašto je zimska vožnja toliko prisutna u javnosti
Za ovu pažnju postoji više razloga:
- Briga za bezbednost u saobraćaju. Vozači znaju da loši uslovi povećavaju rizik od nezgode.
- Jasna zakonska obaveza. Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima i Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima precizno definišu obaveznu opremu.
- Svest o posledicama. Poznato je šta sledi ako se pravila ne poštuju: kazna, a u najgorem slučaju i saobraćajna nezgoda.
- Snažna medijska zastupljenost. Čak i MUP Srbije na svojoj Instagram stranici podseća vozače da od 1. novembra treba prilagoditi vožnju i opremu zimskim uslovima.
Posvećenost vozača, policije i medija ovoj temi je impresivna. Obimnost, periodičnost i broj aktera koji se uključuju zaslužuju pohvalu.
Pogled iz ugla bezbednosti i zdravlja na radu
Kao neko ko se profesionalno bavi bezbednošću i zdravljem na radu, svaki put me oduševi na koliko je nivoa zimska vožnja obrađena. Upravo zato se svaki put zapitam zašto nije podjednako zastupljena tema bezbednog i zdravog rada na otvorenom pri niskim temperaturama, kada je prevencija osnovni princip bezbednosti i zdravlja na radu.
Gde se razlikuje pravni okvir
Zimska vožnja uređena je zakonom i pravilnikom, uz jasno propisane kazne. Rad na otvorenom pri niskim temperaturama najvećim delom je uređen opštim obavezama poslodavca (procena rizika, mere prevencije) i smernicama i preporukama, koje nemaju istu pravnu težinu niti jasno definisane sankcije.
U ekstremnim situacijama zaposleni su donekle zaštićeni Zakonom o radu (član 117), koji uređuje pravo na prekid rada kada nadležni državni organ ili nadležni organ poslodavca naredi prekid zbog neobezbeđenih uslova bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu. Međutim, to je ekstremna mera za ekstremnu situaciju. Ona ne zamenjuje konkretno uređivanje rada na otvorenom pri niskim temperaturama sa jasnim obavezama i sankcijama.
Zašto mediji i javnost kasne
Još jedna zanimljiva razlika odnosi se na medijsku zastupljenost ovih tema.
O zimskoj vožnji govori se pravovremeno, preventivno i na različitim nivoima. Informacije dolaze od institucija, stručnih organizacija, medija i drugih učesnika u saobraćaju. Poruke se ponavljaju, prilagođavaju različitim ciljnim grupama i predstavljaju kroz konkretne primere.
Kada je reč o radu na otvorenom pri niskim temperaturama, medijska pažnja je znatno manja. O ovoj temi se češće govori kada nastupi ekstremno hladno vreme ili kada se dogodi incident koji privuče pažnju javnosti.
Razlika u percepciji je upečatljiva. Kada je ugrožen automobil, a posredno bezbednost i novčanik vozača, reakcija javnosti je brza i ujednačena. Kada je ugroženo zdravlje zaposlenih koji rade napolju na niskim temperaturama, ista pažnja izostaje. Taj odnos zaslužuje da se ozbiljno preispita.
Šta bi doprinelo promeni
Veća zastupljenost teme i, po potrebi, preciznije formulisani propisi verovatno bi znatno unapredili položaj bezbednosti i zdravlja zaposlenih. Za primer, novčana kazna od 10.000 do 20.000 dinara za nepoštovanje pravila zimske vožnje nesumnjivo doprinosi njihovoj primeni.
Verujem da bi širi i pravovremeni pristup, uz afirmativno učešće više aktera, doprineo boljem položaju zaposlenih:
- Predstavnici zakonodavca mogli bi da počnu sa popularizacijom teme i već krajem oktobra, kao i da pokrenu širu kampanju informisanja o rizicima rada pri niskim temperaturama, uz dodatno razmatranje mogućnosti za preciznije normativno uređivanje ove oblasti.
- Poslodavci bi pravovremeno planirali tehnologije i metode rada, kao i planiranje organizacije rada u skladu sa vremenskim uslovima.
- Zaposleni bi, bolje informisani, znali na šta imaju pravo, koje su mere prevencije, kao i koji su prvi znaci i pokazatelji opasnosti.
- Sindikati bi imali ulogu u širenju svesti, razmeni dobre prakse i pokretanju inicijativa za unapređenje uslova rada.
- Stručnjaci za bezbednost i zdravlje na radu imaju posebnu odgovornost da pomognu poslodavcima u prepoznavanju rizika, planiranju i sprovođenju preventivnih mera, ali i u proveri njihove stvarne efikasnosti. Nije dovoljno da mera postoji u dokumentaciji. Ona mora biti primenjena i mora davati rezultate u stvarnim uslovima rada.
- I konačno, mediji mogu pomoći da ova tema postane deo šire javne svesti, a ne samo povremena vest tokom najhladnijih dana u godini.
Bezbednost nema sezonski karakter
Ne bih želeo da se značaj zimske pripreme automobila umanjuje. Naprotiv, način na koji se ova tema obrađuje može da posluži kao dobar primer kako se kroz pravovremeno informisanje, jasne obaveze, uključivanje različitih aktera i preventivno delovanje unapređuje bezbednost.
Možda bi upravo takav pristup trebalo preneti i na oblast bezbednosti i zdravlja na radu.
Ako smo spremni da uložimo vreme, novac i pažnju kako bismo automobil pripremili za nekoliko meseci zimskih uslova, onda bi trebalo da budemo još spremniji da obezbedimo odgovarajuće uslove za ljude koji će tokom tog istog perioda raditi na otvorenom.
Jer automobil možemo opremiti boljim pneumaticima, lancima za sneg i odgovarajućom opremom. Ali zaposleni ne bi trebalo da bude prepušten samo svojoj sposobnosti da izdrži hladnoću.
Umesto zaključka
Zimska pripremljenost automobila pokazuje da društvo ume da se organizuje oko prevencije kada je tema jasno uređena i javno prisutna. Isti model zaslužuje i svaki zaposleni koji zimu provodi radeći napolju.
Nadam se da će ovaj članak biti mali doprinos temi rada na otvorenom pri niskim temperaturama.
Vladan Mitrović, struk. mast. inž. zašt. na radu