Pravilnik je objavljen u “Službenom glasniku RS”, br. 120/2012 od 21.12.2012. godine i br. 29/2013., dok je ispravka je objavljena u “Službenom glasniku RS”, br. 29/2013 od 29.3.2013. godine, a primenjuje se od 1. januara 2017. godine.
Ovim pravilnikom propisuju se zahtevi koje je poslodavac dužan da ispuni u obezbeđivanju primene preventivnih mera sa ciljem otklanjanja ili svođenja na najmanju moguću meru rizika od nastanka oštećenja zdravlja zaposlenih koji nastaju ili mogu da nastanu pri izlaganju veštačkim optičkim zračenjima, a naročito rizika od nastanka oštećenja očiju i kože, granične vrednosti izloženosti zračenju za nekoherentno optičko zračenje i granične vrednosti izloženosti zračenju za lasersko optičko zračenje.
Ovim pravilnikom su definisana značenja sledećih izraza:
optičko zračenje – jeste svako elektromagnetsko zračenje sa opsegom talasne dužine između 100 nm i 1 mm. Spektar optičkog zračenja se deli na ultraljubičasto zračenje, vidljivo zračenje i infracrveno zračenje:
ultraljubičasto zračenje – jeste optičko zračenje sa opsegom talasne dužine između 100 nm i 400 nm. Ultraljubičasta oblast se deli na UVA (315 nm do 400 nm), UVB (280 nm do 315 nm) i UVC (100 nm do 280 nm),
vidljivo zračenje – jeste optičko zračenje sa opsegom talasne dužine između 380 nm i 780 nm,
infracrveno zračenje – jeste optičko zračenje sa opsegom talasne dužine između 780 nm i 1 mm. Infracrvena oblast se deli na IRA (780 nm do 1400 nm), IRB (1400 nm do 3000 nm) i IRC (3000 nm do 1 mm);
laser (pojačanje svetlosti pomoću stimulisane emisije zračenja) – jeste svaki uređaj koji može proizvesti ili pojačati elektromagnetsko zračenje u opsegu talasne dužine optičkog zračenja uglavnom procesom kontrolisane stimulisane emisije;
lasersko zračenje – jeste optičko zračenje lasera;
nekoherentno zračenje – jeste svako optičko zračenje koje nije lasersko zračenje;
granične vrednosti izloženosti – jesu granice izloženosti optičkom zračenju koje su neposredno zasnovane na utvrđenim posledicama po zdravlje i biološkim razlozima. Usaglašenost sa ovim graničnim vrednostima obezbeđuje da su zaposleni koji su izloženi veštačkim izvorima optičkog zračenja zaštićeni od svih poznatih štetnih posledica po zdravlje;
iradijansa (E) ili gustina snage – jeste snaga optičkog zračenja po jedinici površine prijemnika izražena u vatima po kvadratnom metru (W m-2);
izloženost zračenju (H) – jeste vremenski integral iradijanse, izražen u džulima po kvadratnom metru (J m-2);
radijansa (L) – jeste fluks zračenja ili izlazna snaga po jedinici površine izvora u jedinični prostorni ugao, izražena u vatima po kvadratnom metru i steradijanu (W m-2 sr-1);
nivo – jeste kombinacija iradijanse, izloženosti i radijanse kojima je zaposleni izložen.
Granične vrednosti izloženosti zračenju za nekoherentno optičko zračenje i Granične vrednosti izloženosti zračenju za lasersko optičko zračenje odštampane su definisane ovim pravilnikom.
Poslodavac je dužan da za sva radna mesta u radnoj okolini na kojima postoji mogućnost izlaganja zaposlenih veštačkim izvorima optičkog zračenja, izvrši procenu rizika od nastanka oštećenja zdravlja zaposlenih, proceni nivo izloženosti i, ukoliko je potrebno, obezbedi da se izvrši merenje nivoa izloženosti optičkom zračenju, radi utvrđivanja načina i mera za otklanjanje ili smanjenje izloženosti na nivo ispod graničnih vrednosti.
Metode koje se koriste u postupku procene, merenja i/ili izračunavanja treba da budu:
za lasersko zračenje u skladu sa standardima SRPS EN 12254:2010, SRPS EN 12254:2010/AC:2012, SRPS EN ISO 11146- 1:2009, SRPS EN ISO 11146-2:2009, SRPS EN ISO 11670:2009 i SRPS EN ISO 11670:2009/AC:2009;
za nekoherentno zračenje u skladu sa standardima SRPS EN 14255-1:2012 i SRPS EN 14255-2:2012.
U slučajevima izloženosti koji nisu obuhvaćeni ovim standardima procena, merenje i/ili izračunavanje vrši se u skladu sa odgovarajućim tehničkim propisima.
Procena nivoa izloženosti veštačkim optičkim zračenjima može se vršiti na osnovu podataka dobijenih od proizvođača opreme za rad u skladu sa zakonom kojim se uređuju tehnički zahtevi za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti.
Poslodavac je dužan da na osnovu utvrđenih štetnosti koje nastaju usled izloženosti zaposlenih veštačkim optičkim zračenjima angažuje pravno lice sa licencom radi sprovođenja preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline.
Poslodavac je dužan da u postupku procene rizika koji se javlja usled izloženosti zaposlenih veštačkim optičkim zračenjima naročito uzme u obzir: nivo, opseg talasne dužine i trajanje izloženosti veštačkim izvorima optičkog zračenja; granične vrednosti izloženosti za nekoherentno zračenje i granične vrednosti izloženosti za lasersko zračenje; efekte koji mogu uticati na bezbednost i zdravlje zaposlenih koji su posebno osetljivi na izlaganje veštačkim izvorima optičkog zračenja; uticaje na bezbednost i zdravlje zaposlenih koji proizlaze iz interakcije između optičkog zračenja i hemijskih supstanci osetljivih na optičko zračenje na radnom mestu; posredne uticaje na bezbednost i zdravlje zaposlenih, kao što su privremeno slepilo, eksplozija ili požar; postojanje opreme za rad koja je projektovana za smanjenje nivoa izloženosti veštačkom optičkom zračenju; informacije o rezultatima dobijenim na osnovu praćenja zdravstvenog stanja i na bazi dostupnih podataka; izloženost većem broju izvora veštačkog optičkog zračenja; klasifikaciju koja se primenjuje na lasere prema odgovarajućem standardu SRPS EN 60825-1:2008, a za bilo koji veštački izvor za koji je verovatno da će izazvati štetu sličnu kao laseri klase 3B ili 4, bilo koju sličnu klasifikaciju; podatke o izvorima optičkog zračenja koji su dobijeni od proizvođača opreme za rad u skladu sa zakonom kojim se uređuju tehnički zahtevi za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti.
Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika u pisanoj formi, radi mogućnosti stalnog uvida. Procena rizika vrši se u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, redovno se ažurira, odnosno vrši se delimična izmena ili dopuna akta o proceni rizika ukoliko je procena rizika izvršena tako da nisu evidentirani i procenjeni svi faktori rizika koji nastaju usled izlaganja zaposlenih veštačkim optičkim zračenjima, je došlo do promene u obavljanju poslova, odnosno pojave novih opasnosti i štetnosti; je to potrebno na osnovu rezultata dobijenih na osnovu praćenja zdravstvenog stanja.
Procena rizika može da sadrži obrazloženje poslodavca da, prema prirodi i obimu rizika koji proističu iz izlaganja veštačkom optičkom zračenju više nije potrebna dalja detaljna procena rizika.
Poslodavac je dužan da uzimajući u obzir savremena tehnička rešenja i dostupnost mera za kontrolu rizika na njegovom izvoru, kao i polazeći od načela primene preventivnih mera, rizik koji nastaje usled izloženosti zaposlenih veštačkim optičkim zračenjima otkloni ili smanji na najmanju moguću meru.
Poslodavac je dužan da, ukoliko se u postupku procene rizika utvrdi da su granične vrednosti izloženosti veštačkom optičkom zračenju prekoračene, aktom o proceni rizika utvrdi tehničke i/ili organizacione mera čija primena mora da obezbedi smanjenje izloženosti zaposlenih i pri tome je dužan da jednu ili više uzme u obzir: druge metode rada čijom se primenom smanjuje rizik od optičkog zračenja; izbor odgovarajuće opreme za rad koja, s obzirom na poslove koje zaposleni obavlja emituje manje optičkog zračenja; smanjenje emisije optičkog zračenja primenom tehničkih mera, uključujući i, gde je to neophodno, korišćenje blokada, štitova ili sličnih mehanizama za zaštitu zdravlja; odgovarajuće programe održavanja radnog mesta i opreme za rad; projektovanje i raspored radnih mesta; ograničavanje trajanja i nivoa izloženosti; kontrolu upotrebe odgovarajućih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu; uputstva proizvođača opreme za rad, obezbeđena u skladu sa tehničkim propisom donetim na osnovu zakona kojim se uređuju tehnički zahtevi za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti, a kojim je propisana obaveza proizvođača da sačini uputstvo za takvu opremu.
Poslodavac je dužan da radna mesta, za koja je na osnovu procene rizika utvrđeno da postoji mogućnost da granična vrednost izloženosti veštačkom optičkom zračenju bude prekoračena, obeleži oznakama za bezbednost i zdravlje na radu, kao i da taj prostor obezbedi od pristupa svih lica koja ne rade na tim radnim mestima.
Poslodavac je dužan da izloženost zaposlenih veštačkom optičkom zračenju svede na najmanju moguću vrednost, a u svakom slučaju na vrednost koja je manja od granične vrednosti izloženosti.
Poslodavac je dužan da, ukoliko je i pored primene preventivnih mera izloženost veća od granične vrednosti izloženosti veštačkom optičkom zračenju, što je moguće pre preduzme odgovarajuće mere tako da smanji izloženost ispod granične vrednosti izloženosti, utvrdi razloge zbog kojih je došlo do prekoračenja granične vrednosti izloženosti i koriguje primenu mera sa ciljem da se spreči da se prekoračenje granične vrednosti izloženosti veštačkom optičkom zračenju ponovi.
Poslodavac je dužan da prilagodi mere za bezbednost i zdravlje na radu koje se odnose na smanjenje izloženosti veštačkom optičkom zračenju zaposlenima koji su posebno osetljivi na izlaganje veštačkom optičkom zračenju.
Poslodavac je dužan da zaposlenima koji jesu izloženi veštačkom optičkom zračenju ili njihovim predstavnicima za bezbednost i zdravlje na radu obezbedi sve informacije o merama koje se preduzimaju sa ciljem ostvarenja bezbednih i zdravih uslova rada pri izlaganju veštačkom optičkom zračenju, kao i da te zaposlene u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad upozna sa svim vrstama rizika koji nastaju pri izlaganju veštačkom optičkom zračenju, a naročito u odnosu na:
mere koje se preduzimaju sa ciljem otklanjanja ili smanjenja na najmanju moguću meru rizika od oštećenja zdravlja usled izloženosti veštačkom optičkom zračenju u skladu sa ovim pravilnikom;
postojanje granične vrednosti izloženosti i rizike koji mogu da nastanu pri izlaganju;
rezultate procene rizika, kao i značenje tih rezultata;
način za otkrivanje i prijavljivanje oštećenja zdravlja koji su posledica izloženosti;
okolnosti pod kojima zaposleni imaju pravo na praćenje zdravstvenog stanja;
bezbedne načine rada kako bi se izloženost veštačkom optičkom zračenju smanjila na najmanju moguću meru;
pravilno korišćenje odgovarajućih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu.
Poslodavac i zaposleni, odnosno njihovi predstavnici za bezbednost i zdravlje na radu dužni su da sarađuju u vezi sa svim pitanjima koja se odnose na primenu preventivnih mera pri izlaganju veštačkim optičkim zračenjima, u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu.
Poslodavac je dužan da, radi prevencije i ranog otkrivanja svih štetnih posledica, sprečavanja dugoročnih rizika po zdravlje i svih rizika od hroničnih bolesti koji su posledica izloženosti veštačkom optičkom zračenju, u skladu sa propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i zdravstvene zaštite, obezbedi propisano praćenje zdravstvenog stanja za zaposlene koji rade, ili treba da rade, na radnim mestima za koja se rezultatima procene rizika, iz člana 4. ovog pravilnika utvrdi da su radna mesta sa povećanim rizikom od nastanka oštećenja zdravlja. Služba medicine rada koja prati zdravstveno stanje zaposlenih za svakog zaposlenog vodi podatke o njegovom zdravstvenom stanju i redovno ih ažurira na način koji omogućava kasniji uvid. Izveštaj o lekarskom pregledu zaposlenog sadrži ocenu zdravstvenog stanja. U postupku vršenja prethodnog i periodičnog lekarskog pregleda služba medicine rada koristi podatke o faktorima rizika na radnom mestu sa povećanim rizikom, kao i podatke o posebnim zdravstvenim uslovima koje moraju ispunjavati zaposleni, iz akta poslodavca o proceni rizika.
Poslodavac je dužan da zaposlenog na radnom mestu na kome je izloženost veća od granične vrednosti izloženosti, a koje nije aktom o proceni rizika utvrđeno kao radno mesto sa povećanim rizikom, uputi na ciljani lekarski pregled. Ciljani lekarski pregledi vrše se na način, po postupku i u rokovima kao i prethodni i periodični lekarski pregledi zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom.
Kada je izloženost veća od granične vrednosti izloženosti ili se praćenjem zdravstvenog stanja utvrdi oštećenje zdravlja zaposlenog koje je prema nalazu službe medicine rada nastalo kao posledica izlaganja veštačkom optičkom zračenju na radnom mestu, tada je:
služba medicine rada dužna: da obavesti zaposlenog o rezultatima praćenja zdravstvenog stanja koji se odnose na njega i da zaposlenom obezbedi sve informacije i savete u vezi sa načinom praćenja zdravstvenog stanja po završetku izlaganja; služba medicine rada dužna da obaveštava poslodavca o bitnim rezultatima praćenja zdravstvenog stanja zaposlenog na način kojim se ne narušava princip poverljivosti ličnih podataka;
poslodavac dužan da: izvrši proveru procene rizika koja je sprovedena, proveri i izvrši korekciju preventivnih mera koje su predviđene za otklanjanje ili smanjenje rizika, uzme u obzir savet službe medicine rada pri sprovođenju preventivnih mera koje su predviđene za otklanjanje ili smanjenje rizika, obezbedi praćenje zdravstvenog stanja ostalih zaposlenih koji su bili na sličan način izloženi veštačkom optičkom zračenju.
Ceo pravilnik: Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju vestackim optickim zracenjima
Vladan Mitrović, spec. struk. inž. znr.