Izveštaj o radu inspektorata za rad za 2017. godinu ukazuje da je znatno veće kršenje propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu nego u oblasti radnih odnosa, tako da će prioritet insprekcije rada biti polje bezbednosti i zdravlja na radu kako bi došlo do smanjenja broja povreda. U oblasti radnih odnosa prioritet će biti borba protiv rada „na crno“ i zaštita osnovnih prava zaposlenih u oblasti rada.
Tokom 2017. godine dogodile su se 23 smrtne povrede na radu, 16 teških povreda na radu sa smrtnim ishodom, 14 kolektivnih povreda na radu, 817 teških povreda na radu i 49 lakih povreda na radu. Najugroženija zanimanja u Republici Srbiji na osnovu smrtnih povreda na radu su NK radnici, armirači, tesari, zidari, vozači (autoviljuškara, teretnih motornih vozila), automehaničari, pomoćni radnici, elektromonteri, bravari, zavarivači i rukovaoci dizalicama – kranovima.
Analizom uzroka i okolnosti zbog kojih je došlo do povreda na radu, utvrđeno je da su najčešći uzroci povređivanja: nebezbedan rad na visini i na nepropisno montiranim skelama, korišćenje nepropisnih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu – prvenstveno rad bez zaštitnog šlema i zaštitnog opasača, rad na nepropisno obezbeđenim iskopima, neprimenjivanje osnovnih načela organizacije izvođenja radova, odstupanje od propisanog i utvrđenog procesa rada, nepropisna saradnja učesnika u radu, nepropisan rad sa opremom za rad, neosposobljenost angažovanih na radu za bezbedan rad, nepotpuno sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu na mestima rada i angažovanje znatnog broja neobučenih lica koja rade na „crno“.
Tokom 2017. godine potpisani su sporazumi o poslovnoj saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i Poreskom upravom koji su usmereni na međusobna obaveštenja i razmenu podataka o zaposlenima i radno angažovanim licima kao i o poslodavcima. Inspektoratu za rad i Poreskoj upravi su omogućeni zajednički inspekcijski nadzori u cilju suzbijanja neformalnog rada, koji se odnosi na neregistrovane subjekte i angažovanje lica na radu bez pravnog osnova, pre svega u ugostiteljskim objektima, trgovinskim radnjama i benzinskim pumpama.
Najčešći nedostaci, koje su inspektori rada utvrdili na terenu, u oblasti bezbednosti i zdravljana radu su da:
– poslodavac ni na koji način nije utvrdio prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i poslodavac koji je utvrdio prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, nije utvrdio posebna prava, obaveze i mere u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu mladih, žena koje rade na radnom mestu sa povećanim rizikom, osoba sa invaliditetom i profesionalnim obolelih.
– korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu karakteriše nedostatak propisane dokumentacije na srpskom jeziku za njihovu upotrebu i održavanje.
– većina poslodavaca ne vrši redovne preglede i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline, već to čine tek nakon inspekcijskog nadzora i donetih rešenja. Kvalitet obavljenih pregleda i ispitivanja nije zadovoljavajući jer ne sadrže podatke o radnom mestu, već samo merna mesta u okviru neke radne prostorije.
– poslodavci ne ispunjavaju obavezu da odmah, a najkasnije u roku od 24h od nastanka povrede na radu prijave nadležnoj inspekciji rada svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, kao i povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad duže od tri uzastopna radna dana. Takođe, poslodavci su u obavezi da najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od dana stizanja, prijavi nadležnoj inspekciji rada profesionlno oboljenje. Prema podacima inspektorata za rad, u 2017. godini nije prijavljeno nijedno profesionalno oboljenje.
Inspektorat za rad je pripremio 4 nove instrukcije u cilju ujednačenog postupanja inspektora rada i to:
- Instrukciju o vršenju inspekcijskog nadzora povodom smrtne, teške povrede na radu sa smrtnim ishodom, kolektivne i teške povrede na radu,
- Instrukciju za vršenje inspekcijskog nadzora u delu koji se odnosi na sprovođenje postupka procene rizika i donošenje akta o roceni rizika,
- Instrukciju o postupanju inspektora rada prilikom vršenja inspekcijskog nadzora u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu i
- Instrukciju o postupanju prilikom vršenja inspekcijskih nadzora u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu, sa posebnim osvrtom na bitne elemente u postupku inspekcijskog nadzora.
Navedene instrukcije će se primenjivati od 1. januara 2018. godine. Pripremljene su i smernice za ocenjivanje inspektora rada, koje će se takođe primenjivati od 1. januara 2018. godine.
Predlozi mera za poboljšanje stanja u oblasti rada sa aspekta inspekcijskog nadzora
- Raditi na ujednačavanju postupanja inspektora rada, u smislu da u istoj pravnoj situaciji svi inspektori postupaju na istovetan način,
- Insistirati na adekvatnoj kaznenoj politici za prekršaje iz ove oblasti i po mogućstvu uticati, osim na izricanje kazne u primerenom novčanom iznosu, i na naplatu istih u cilju postizanja svrhe kažnjavanja, što će indirektno za posledicu imati poboljšanje stanja u oblasti nadzora,
- Izraditi i obezbediti obaveznu primenu, od strane inspektora rada, internih uputstava i instrukcija za rad i postupanje inspektora rada, za pojedina važna i složena pitnaja iz domena nadležnosti inspekcije rada,
- Obezbediti i osposobljavanje i usavršavanje znanja za vršenje inspekcijskog nadzora nad primenom preventivnih mera za bezbedan i zdrav rad utvrđenih novim propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu koji predstavljaju transponovane direktive EU,
- Inspektorima obezbediti propise u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, tehničke propise, standarde i stručnu literaturu u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, radnih odnosa i dr.,
- Nastaviti sa traženjem novih načina rada koji će poboljšati rezultate rada po obimu, a naročito po kvalitetu obavljenog posla tako da rad inspektora ne bude podređen samo broju izvršenih nadzora,
- Iznaći mogućnost da inspektori rada koji svojim dobrim radom aktivno utiču na poboljšanje stanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i radnih odnosa budu adekvatno nagrađeni za svoje angažovanje i stručni pristup prema poslu.
Plan prioriteta za 2018. godinu u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu
- Detaljna analiza svih prijavljenih povreda na radu, bez obzira na njihovu težinu, i razmatranje mogućnosti poboljšanja primene mera u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu sa svim poslodavcima kod kojih se tokom 2017. godine dogodilo tri ili više povreda na radu, licima za bezbednost i zdravlje na radu i predstavnicima zaposlenih ,
- Rad inspektora rada organizovati na najefikasniji način sa stanovišta raspoloživih resursa i vrsta inspekcijskih nadzora,
- Posebnu pažnju posvetiti poslodavcima u delatnostima industrijske proizvodnje, građevinarstva i poljoprivrede,
- Nastaviti kontakt sa poslodavcima kod kojih su inspekcijski nadzori u prethodnim godinama kroz nadzore u mestima rada ili preventivne aktivnosti, kako bi se kod istih dalje širila svest o potrebi kontinuirane primene mera za bezbedan i zdrav rad,
- Inspekcijske nadzore usmeriti na poslodavce koji nisu bili predmet nadzora, te vršiti integrisane nadzore ili druge vrste nadzora u zavisnosti od broja zaposlenih, stanja u primeni mera za bezbedan i zdrav rad, delatnosti kojom se bave, procenom rizika,
- Organizovati kampanje, pojačane nadzore u pojedinim delatnostima, u pojedinim regionima i u pogledu primene pojedinih primarnih mera za bezbedan i zdrav rad,
- Posebnu pažnju posvetiti opštinama u kojima je evidentiran privredni napredak,
- Realizovati koordinirane i zajedničke nadzore sa drugim inspekcijama,
- Poslodavcima koji prepoznaju značaj primene mera za bezbedan i zdrav rad pružiti podršku i stručnu pomoć u razvoju unutrašnjeg sistema za kontrolu rizika.
Plan prioriteta za 2018. godinu u oblasti radnih odnosa
- Suzbijanje rada „na crno“ posebno u delatnostima i okruzima u kojima je ova pojava najrasprostranjenija,
- Pojačati kontrolu neregristrovanih subjekata,
- Organizovanje kampanja radi kontrole primene izabranih radno-pravnih instituta po delatnostima (izbor instituta vršiti prema problemima uočenim neposrednim opažanjem inspektora rada i ukazanim problemima iz predstavki),
- Što efikasniji rad po predstavkama naročito u pogledu prava osetljivih kategorija zaposelnih (trudnice i porodilje),
- Utvrđivanje na nivou Inspektorata za rad većeg broja vrsta inspekcijskih nadzora koje odgovaraju potrebama implementacije propisa u oblasti rada i njihovih elemenata,
- Veće uključivanje socijalnih partnera u proces rešavanja problema u oblasti rada,
- Produbljivanje saradnje sa Ministarstvom pravde radi pronalaženja mehanizama za efikasnije okončanje prekršajnih postupaka iniciranih zahtevima inspektorata rada,
- Što je moguće šira primena edukativnih i preventivnih mera, kako po prioritetnim, tako i po ostalnim delatnostima,
- Uvođenje efikasnijih instrumenata za rešavanje sporova u oblasti rada,
- Iznalaženje novih preventivnih mera i aktivnosti i njihovo uključivanje u inspekcijske nadzore,
- Uspostavljanje efikasne baze podataka Inspektorata za rad i delotvornog informacionog sistema,
- Realizovanje koordiniranih i zajedničkih nadzora sa drugim inspekcijama, a u cilju suzbijanja sive ekonomije,
- Povezivanje informacionog sistema sa bazama podataka privrednih subjekata drugih organa.
Inspektori rada će tokom 2018. godine posebnu pažnju posvetiti navedenim nepravilnostima.
Marija Stanojević, dip. inž. zaštitne od erozije i uređenja bujica