U organizaciji Udruženja za vanredne situcije Republike Srbije, dana 27.12.2017. godine, u Beogradu, organizovan je seminar pod nazivom Novi podzakonski propisi u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu sa posebnim osvrtom na kontrolne liste u oblasti rada. Predavač je bila Maja Ilić – diplomirani inženjer tehnologije za hemijsko inženjerstvo, viši savetnik u inspektoratu za rad, načelnik za studijsko-analitičke poslove.
Teme seminara:
- Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom.
- Uredba o utvrđivanju opasnog rada za decu.
- Uredba o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju oštrih predmeta koji su medicinska sredstva u zdravstvenoj službi.
- Pravilnik o načinu pružanja prve pomoći, vrsti sredstava i opreme koji moraju biti obezbeđeni na radnom mestu, načinu i rokovima osposobljavanja zaposlenih za pružanje prve pomoći.
- Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad mladih.
- Pravilnik o merama za bezbedan i zdrav rad zaposlene žene za vreme trudnoće, porodilje i zaposlene koja doji dete.
- Predlozi – Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju karcinogenima ili mutagenima, Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o obezbeđivanju oznaka za bezbednost i zdravlje na radu, kao i Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju hemijskim materijama.
- Nove kontrolne liste za redovan inspekcijski nadzor u oblasti radnih odnosa – nadzor nad primenom Zakona o radu i u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu – nadzor nad primenom Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, za integrisani inspekcijski nadzor, kao i kontrolne liste za nadzor u pojedinim delatnostima (šumarstvo, gradjevinarstvo), nadzor nad primenom Zakona o upućivanju zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti i kontrolna lista za oblast dečjeg rada.
- Mišljenja pojedinih instituta o primeni Zakona o radu i Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.
Najviše pažnje posvećeno je novim kontrolnim listama inspekcije rada. One predstavljaju procenu (rangiranje) rizika kod poslodavca, na osnovu čega će se određivati učestalost inspekcijskog nadzora. Ukoliko se kod poslodavca desila smrtna povreda na radu, teška povreda sa smrtnim ishodom, kolektivna povreda sa smrtnim ishodom, utvrđuje se stepen kritičnog rizika. Ako se kod poslodavca desila teška povreda na radu kod poslodavca se utvrđuje visokog stepena rizika. Ukoliko se utvrdi da je lice na faktičkom radu ili kada lice mlađe od 15 godina obavlja poslove, utvrđuje se stepen kritičnog rizika u oblasti radnih odnosa. Kod poslodavca kod koga je procenjen kritičan ili visok rizik u oblasti radnih odnosa ili bezbednosti i zdravlja na radu inspekcijski nadzor će se vršiti najmanje jednom u toku šest meseci kako bi se smanjio stepen rizika. Ukoliko je utvrđen srednji nivo rizika inspekcijski nadzor će se vršiti najmanje jednom godišnje kako bi se smanjio stepen rizika. Kada je procenjen rizik nizak ili neznatan rizik inspekcijski nadzor će se vršiti najmanje jednom u dve godine.
Kontrolne liste inspekcije rada možete preuzeti ovde:
- Kontrolna lista – integrisani inspekcijski nadzor: Kontrolna lista – integrisani inspekcijski nadzor
- Kontrolna lista – bezbednost i zdravlje na radu: Kontrolna lista – bezbednost i zdravlje na radu
- Kontrolna lista – radni odnosi: Kontrolna lista – radni odnosi
- Kontrolna lista – gradiliste: Kontrolna lista – gradiliste
- Kontrolna lista – sumarstvo: Kontrolna lista – sumarstvo
- Kontrolna lista – decji rad: Kontrolna lista – decji rad
- Kontrolna lista – upucivanje zaposlenih na rad u inostranstvo: Kontrolna lista – upucivanje zaposlenih na rad u inostranstvo
Prema izmenama i dopunama Zakona o radu poslodavac je u obavezi da prijavi zaposlenog pre stupanja zaposlenog na rad, kao i da drži ugovor ili kopiju ugovora na mestu rada. Takođe, naglašeno je da će poslodavci morati da vode dnevnu evidenciju prekovremenog rada. Ova novina je uvedena jer se pokazalo da se prekovremeni rad zaposlenih nije evidentirao, pa se nije ni plaćao.
Na seminaru je predstavljen i novi Pravilnik o Programu usavršavanja znanja i drugim pitanjima u vezi sa usavršavanjem znanja lica za bezbednost i zdravlje na radu. Program je podeljen na dve oblasti: 1. Opšte i posebne mere u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu – novi propisi i primeri dobre prakse i 2. Način i postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini – novi propisi i primeri dobre prakse. Ispunjenje ovog programa je predviđeno kroz predavanja, seminare, treninge, radionice, okrugle stolove, konferencije i sl.
Novim pravilnikom o pružanju prve pomoći određeno je da poslodavac mora osposobiti rukovodioce kao i najmanje 2% od ukupno zaposlenih u jednoj smeni za pružanje prve pomoći. Pri radu sa povećenim rizikom mora biti prisutan najmanje jedan zaposlenim sa završenim naprednim kursom za pružanje prve pomoći. Poslodavac je dužan da obezbedi jedan ormarić ili prenosivu torbu u radnim prostorijama ili prostorijama određenim za rad na otvorenom. Jedan ormarić dovoljan je za 20 zaposlenih, a od 20-100 zaposlenih i dalje na svakih 100 zaposlenih po još jedan ormarić ili prenosivu torbu. Pored ormarića mora postojati uputstvo i postupci pružanja prve pomoći. Osposobljavanje zaposlenih vrši se na svakih 5 godina.
Uredba o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju oštrih predmeta koji su medicinska sredstva u zdravstvenoj službi primenjuje se na sve zaposlene u zdravstvenoj delatnosti koji u svom radu koriste oštre predmete, kao i na pravna lica i preduzetnike koji obavljaju usluge povezane sa poslovma zdravstvene delatnosti. Poslodavac je dužan da za sva radna mesta na kojima zaposleni koriste oštre predmete uradi procenu rizika od nastanka povrede, infekcije i oštećenja zdravlja zaposlenih. Kada poslodavac ne može da smanji rizik određuje preventivne mere: uvodi postupak odlaganja oštrih predmeta, postavljanjem odgovarajućih posuda; sprečavanjem rizika od infekcija; osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad; praćenje zdravstvenog stanja; korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu. Ukoliko se utvrdi da postoji rizik od bioloških štetnosti za koje postoje vakcine u obavezi je da ponudi zaposlenima vakcinaciju. Poslodavac je dužan da odmah pri nastanku povrede obezbedi zbrinjavanje zaposlenog koji je povređen, obezbedi efikasne mere profilakse i analizira okolnosti pod kojima su se desila povreda.
Pravilnik o prevenivnim merama za bezbedan i zdrav mladih odnosi se na lica od 15 do 18 godina starosti. Poslodavac je u obavezi da izvrši procenu rizika za radna mesta na kojima su mladi zaposleni. Ako se utvrdi da postoji rizik za bezbednost, fizičko i psihičko zdravlje dužan je da obezbedi finansijska sredstva za praćenje zdravstvenog stanja mladih. Roditelji ili staraoci moraju u pismenoj formi biti obavešteni o rezultatima procene rizika i o merama koje se odnose na otklanjanje rizika. Zabranjeno je zaposliti mlade na mestima gde su oni izloženi hemijskim, fizičkim, biološkim štetnostima, kancerogenim i mutagenima.
Pravilnik o merama za bezbedan i zdrav rad zaposlene žene za vreme trudnoće, porodilje i zaposlene koja doji dete obezbeđuje zapolenima da ne mogu obavljati poslove koji su štetni po njeno i zdravlje deteta, a naročito poslove podizanja tereta, zračenja, ekstremnim temperaturama, vibracijama, biološkim štetnostima… Poslodavac je u obavezi da zaposlenoj obezbedi obavljanje drugih poslova koji nisu štetni ili da je uputi na plaćeno odsustvo. Zabranjeno je da zaposlena radi noću ili prekovremeno ukoliko se utvrdi da je takav rad štetan. Takođe, ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada u toku dana radi obavljanja zdravstvenih pregleda. Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva i nege deteta poslodavac nema pravo da otkaže ugovor o radu.
Izmenama i dopunama Pravilnika o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom uveden je novi član kojim se medicini rada omogućava da obavi kontrolni pregled kod zaposlenog kod kojeg su utvrđena određena patološka stanja.
Marija Stanojević, dipl. inž. šum.