XII Naučno – stručna konferencija sa međunarodnim učešćem „BZR radnika pri izvođenju građevinskih radova“

BORA ZAŠTITA je 19. i 20. aprila na Fruškoj gori učestovovala na XII Naučno – stručnoj konferenciji sa međunarodnim učešćem sa temom „Bezbednost i zaštita zdravlja radnika pri izvođenju građevinskih radova u organizaciji Udruženja za unapređenje sistema bezbednosti i zaštite radnika infrastrukture Srbije „BUR & IS“ uz podršku Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije.

Cilj konferencije je da postupak organizovanja i izvođenja građevinskih radova bude bezbedniji, što podrazumeva i smanjenje broja akcidenata, očuvanje zdravlja i vitalnih funkcija zaposlenih u delatnosti izgradnje, održavanja infrastrukturnog objekta i proizvodnji građevinskog materijala u Srbiji.

Konferenciju je otvorio Predstavnik Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, državni sekretar Nenad Nerić, ističući obast bezbednosti i zdravlja na radu (BZR) kao strateški cilj vlade Srbije. Zajedničkim radom poslodavaca i zaposlenih može se poboljašati položaj BZR. Dok bi inspektori rada trebali da predstavljaju pomoć poslodavcima i zaposlenima, a ne otežavajući faktor, napomenuo je gospodin Nerić.

Nakon državnog sekretara sledeća se obratila, Marina Furtula, direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu. Predočila je aktivnosti Uprave i naglasila da su ciljevi Uprave:  donošenje novog, efikasnog i potpuno primenjivog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu; usaglašavanje zakona i pravilnika sa direktivom 89/391/EES EU; unapređenje BZR kroz usaglašavanje svih pravilnika, usavršavanje znanja, donošenje softvera Jedinstvenog registra povreda na radu, uvođenje statistike povreda – metodologija ESAW, prevazilaženje problema iz prakse. Pored toga, najavila je da nas ove godine očekuje: promena Pravilnika o sadržaju i načinu izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju u vidu izmena i dopuna; izrade registra povreda; usvajanje strategije BZR 2018-2022; izrada pravilnika o uslovima za izdavanje licenca BZR, izrada pravilnika o polaganju stručnog ispita, izmene i dopune pravilnika o preventivnim merama BZR na radnom mestu. Uprava će deo aktivnosti usmeriti i na promociju BZR kroz dodeljivanje nacionalnih priznanja 28. april, sprovođenje EU nedelje BZR, takmičenje za EU nagrade dobre prakse, međunarodni sajam 112 EXPO, likovni konkurs “Meni su moja bezbednost i zdravlje baš važni”, takmičenje fotografija temom “BZR svuda oko nas”.

Rad inspekcije rada predstavila je Maja Ilić, viši savetnik u Inspektoratu za rad, načelnik za studijsko-analitičke poslove. Predstavila je Izveštaj o inspekcijskom nadzoru povodom nastalih povreda na radu radnika za period 2012. – 2017. sa posebnim osvrtom na nastale akcidente u građevinarstvu i industriji građevinskog materijala i predstavila projekat „Reci ne radu na crno“ u okviru kojeg je 10. marta otvoren info telefon 0800 300 307, dežuran 24 časa, gde se inspektorima mogu prijaviti sve vrste nezakonitosti u oblasti rada, kao što su rad „na crno“ ili kršenje prava zaposlenih. Skrenula je pažnju da povrede u građevinarstvu čine 61% svih povreda u 2017. godini. Najčešći uzroci su bili pad sa visine, obrušavanje zemlje, građevinska mehanizacija. Iskoristila je priliku da prestavi kontrolne liste i predstavi rad na ujednačvanju i standardizaciji postupanja inspektora rada. U toku 2018. cilj je smanjenje povreda na radu, smanjenje rada na crno, standardizaciju u postupanju inspekcije rada, većeg korišćenja i proširivanja servisa eInspektor…

Međunarodni karakter ovoj konferenciji dala je prof. dr. Danuta Karadecka, direktorka CIOP-a Varšava, prenoseći iskustva Centralnog instituta zaštite na radu u oblastima osposobljavanja zaposlenih za bezbedan rad, definisanje standarda i normi u oblasti zaštite na radu, organizaciju i proveru zdravstvene sposobnosti zaposlenih u oblasti građevinarstva. Zanimljivost ovog izlaganja je bilo saznanje da u Poljskoj postoje laboratorije za ispitivanje i proveru uticaja buke, vibracija, elektromagnetnog zračenja, eksplozija pada i drugih opasnosti i štetnosti na čoveko telo i organizam. U okviru ovog instituta moguće je putem virtuelne realnosti i savremenih tehnologija vršiti ispitivanja i treninge. Prednosti korišćenja virtuelne realnosti u treninzima i obuci zaposleni su: smanjenje troškova obuke, povećanjae efektivnosti, čini obuku zanimljivom, pomaže “muscle memory”… Sav multimedijalni materijal i publikacije su besplatne, dostupne na internetu i redovno se dopisuju, ažuriraju i poboljšavaju. Od uvođenja i primene sistema BZR u Poljskoj 1990. godine do danas evidentiran je konstantan pad broja povreda na radu. Svake tri godine nakon analize stanja i planiranih ciljeva se pravi novi nacionalni program BZR. U okviru nacionalnog programa okvirni ciljevi su: smanjenje 30% zaposlenih koji rade u nebezbednim uslovima, smanjenj učešća osigranja (troškova) 25%, smanjenj totalnih troškova od povreda za 1%.

Predstavnik Crne Gore bila je Danijela Šuković, načelnica Direkcije za poslove zaštite i zdravlja na radu Crne Gore. Pohvalila se da za razliku od Srbije u Crnoj Gori postoji propis koji zabranjuje rad zaposlenima na otvorenom kada je spoljna temperatura preko 360C ili niža od -150C.

Slagana Andonovska, predstavnik Državnog inspektorata za rad Makedonije iznela je analizu prethodnog i trenutnog stanja oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u Makedoniji. Za razliku od perioda bivše Jugoslavije, od sticanja nezavisnosti situacija je dosta konfuznija, teža i lošija, zaključak je njenog izlaganja. Najčešći uzroci povreda su rad sa građevinskom mehanizacijom, needukovani radnici, klima, mentalitet i kultura, nedostatak specijalizovanih pravilnika, preklapanje izvođača na istom gradilištu koji ne znaju jedni za druge…

Marija Isjanovski, predstavnik Stjuart Inspekta iz Makedonije, iznela je istorijat i delatnost firme iz koje dolazi. Marija je iznela i jednu zanimljivu činjenicu, da finansijsko kažnjavanje zaposlenih zbog ne pridržavanja ili kršenja mera BZR-a nije dalo rezultate.

Nakon dela konferencije na kom su iznosili radove i govorili strani gosti, nastavili su domaći izlagači. Sledeći izlagač je predstavnik firme MD INSTITUT iz Niša, dr Ljubomir Dimitrov. Tema njegovog izlaganja je bila stručno osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad u građevinarstvu. Prikazao je primere modula neformalnog obrazovanja za više različitih zanimanja (armirač, tesar, unutrašnji transport…), za koje je njegova firma dobila ovlašćenje da vrši. Cilj ovih modula je sticanje i unapređenje kompetencija za samostalno rukovanje ili obavljanje radova. Skrenuo je pažnju da ne treba izjednačavati stručno osposobljavanje i osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad. Stručno osposobljavanje se može vršiti samo kroz sistem obučavanja kod Javno priznatog organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih (JPOA ) (bilo da se radi o ustanovi ili drugoj organizaciji ). Pravno lice ili preduzetnik kome je rešenjem ministra nadležnog za rad izdata licenca za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu (član 40. Zakona) ne može da obavlja poslove stručnog osposobljavanja zaposlenih na osnovu izdate licence, što ne znači da poslove stručnog osposobljavanja zaposlenih ne može da obavlja ukoliko ispunjava uslove u skladu sa propisima iz oblasti obrazovanja, tj. postane JPOA. Na kraju izlaganja izneo je obrazac za garanciju bezbednog i zdravog rada, koji čine stučno osposobljavanje + osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad.

Grupu sledećih izlagača čine zaposleni iz Instituta ALFAPREVING koji obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu kod više različitih firmi i zajedno sa njima su predstavili projekte na kojima rade. Ljubiša Tomića zajedno sa gospodinom Wang Jianom (CHINA SHANDONG INTERNATIONAL) predstavio stanje BZR na projektu E-763 deonica 3, Obrenovac-Ub. Jovan Tadić je predstravio stanje BZR na projektu E-763 deonica 1, Surčin-Obrenovac, a pre svega most preko reke Save i Kolubare. Jovan Tadić je putem fotografija predstavio i primer pokazne vežbe spašavanja zaposlenog koji je pao sa mosta u reku. Poslednje predavanje prvog dana je predstavljala prezentacija zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika EGZAKTA MEDIKA iz Zemuna.

Većina radova tokom dvodnevne konferencije bila je namenjena stručnjacima koji se bave izradom projektno-tehničke dokumentacije iz oblasti bezbednosti i zdravlju zaposlenih na gradilištima i radilištima (planom preventivnih mera i elaboratom o uređenju gradilišta), koordinatorima za izvođenje radova i licima za koordinaciju, licima za bezbednost i zdravlje na radu, rukovodiocima na gradilištu i drugim učesnicima.

Drugi dan je počeo sa predavačem mr Vladimir Marjanović, koji je istakao da je građevinarstvo vrlo složena oblast ljudske delatnosti i zbog velikog učešća različitih profila zanimanja vrlo heterogena. Do grešaka prilikom izvođenja radova dolazi se na različite načine. Greške mogu da budu posledica lošeg projekta, pogrešno izabrane organizacije i tehnologije izvođenja radova, lošeg kvaliteta radova i materijala, nepoštovanje ugovorenih obaveza, neadekvatne ili loše primene mera bezbednosti i zdravlja. Primećeno je da na gradilištima gde se više i češće ponavljaju isti ili slični incidenti, češće događaju akcidenti koji za posledicu mogu imati neželjeni događaj koji može da izazove smrt, tešku povredu na radu, narušavanje zdravlja zaposlenih, štetu na imovini ili neki drugi gubitak. U okviru teme njegovog izlaganja Metodološki pristup u izradi plana preventivnih mera, predstavio je nekoliko problema koji se u praksi pojavljuju u ovom delu oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Pre svega primećuje se da inspektori rada samo konstatuju da li na gradilištu postoji ili ne plan preventivnih mera (PPM), bez ulažanje u kvalitet i svrsishodnost. PPM je živa stvar, koju treba redovno ažurirati i dopunjavati. Gospodin Marjanović dalje ističe da inspektori rada nisu prošli obaveznu edukaciju iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Jedan od problema je i nedostatak kvalitetnog edukovanog radnog kadra.

Praćenjem, registrovanjem i istraživanjima nastanka niza incidenata, upozovaravanjem izvođača radova na nastanak istih sigurno će se preventivno delovati na sprečavanje nastanka opasnosti – hazarda, odnosno nastanka akcidenta, istakao je prof. dr Dragan Stojanović, predavač i domaćin ove konferencije. Program “NEAR MISS – Skoro da se desilo” definiše načine sprovođenja ovog preventivnog načina rada.

Uporednom analizom procene rizika na radnom mestu električar u radionici i električar na gradilištu, predstavili su Dejan Nedeljković i Miroslav Stanojević (Institut ALFAPREVING), kako isto radno mesto u zavisnosti od mesta rada može imati različite nivoe rizika (električar u radionici – nije povećan rizik i električar na gradilištu – povećan rizik). U svom izlaganju objasnili su i jako bitnu vezu između različitih dokumenata. Uređenje radnih mesta kod poslodavca poželjno je definisati sistematizacijom, na osnovu koje će se kasnije vršiti izrada ugovora o radu i prijava zaposlenih, a potom i procena rizika za radna mesta u radnoj okolini.

Postupke veštačenja teških povreda na radu je predstavio Slobodan Ljubić iz MD INSTITUTA. Naveo je da su sve povrede posledica niza propusta. Prilikom detaljne analize tri primera povreda pokazao je da investitori u građevinarstvu najčešće ne vrše izradu plana preventivnih mera (PPM), ne angažuju koordinatore u fazi izvođenja radova, ako urade PPM onda je to forme radi, da “podizvođači” ne izrađuju BZR dokumentaciju…

Nakon prezentovanih radova nastupila je diskusija u kojoj su svi prisutni uzeli učešće.

Predstavnici inostranih izvođača radova podelili su iskustvo i praksu u primeni mera bezbednosti i zdravlja na radu na gradilištima u Srbiji i složili se sa organizatorima konferencije i zajedno preneli poruku „ Gradimo kapitalne infrastrukturne objekte u državi – gradimo ih bezbedno“.

 

Vladan Mitrović, spec. struk. inž. znr.
Marija Stanojević, dipl. inž. zaštite od erozije i uređenja bujica