Šta donosi Zakon o zaštiti uzbunjivača?

Zakon o zaštiti uzbunjivača (“Sl. glasnik RS”, broj 128/2014 od 26. novembra 2014. god.) stupio je na snagu 4. decembra 2014., a primenjuje se od 5. juna 2015. god. Navedenim Zakonom predviđene su određene obaveze za poslodavca a ujedno i novčane kazne za prekršaje kako za poslodavce koji imaju preko 10 zaposlenih (čl. 37. Zakona)  tako i za sve poslodavce uopšte (čl. 38. Zakona).

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrše inspekcija rada, odnosno upravna inspekcija, u skladu sa zakonima koji uređuju njihova ovlašćenja. (čl. 36. Zakona).

Obaveze poslodavca pored ostalih se prevashodno sastoje u donošenju odgovarajućih akata a u cilju zaštite uzbunjivača.

Poslodavac je dužan da svim zaposlenim licima dostavi pismeno obaveštenje o pravima iz ovog zakona, kao i da odredi lice ovlašćeno za prijem informacije i vođenje postupka u vezi sa uzbunjivanjem, a poslodavci koji imaju više od 10 zaposlenih moraće da donesu opšti akt kojim uređuju postupak unutrašnjeg uzbunjivanja, i da isti istakne na vidnom mestu, kao i na internet stranici. Poslodavci su dužni da donesu opšti akt kojim uređuju postupak unutrašnjeg uzbunjivanja do 4. decembra 2015. godine.

Za donošenje navedenog opšteg akta od strane poslodavca, pre svega je neophodno da ministar u skladu sa čl. 17. Zakona donese akt kojim se bliže uređuje način unutrašnjeg uzbunjivanja, način određivanja ovlašćenog lica kod poslodavca, kao i druga pitanja od značaja za unutrašnje uzbunjivanje kod poslodavca koji ima više od deset zaposlenih.

Zakon predviđa kazne od 50 000 do 500 000 dinara za poslodavca – pravno lice koje ima više od deset zaposlenih ako ne donese opšti akt o postupku unutrašnjeg uzbunjivanja, ako ga ne istakne na vidnom mestu, a za isti prekršaj novčanom kaznom od 20 000 do 200 000 dinara kazniće se preduzetnik.

Ovim zakonom su diskriminisani preduzetnici i pravna lica-poslodavci u odnosu na odgovorna lica državnih organa za koja je za isti prekršaj predviđena kazna od 10.000 do 100.000 dinara.

Iste kazne su predviđene i ako se ne zaštiti uzbunjivač od štetne radnje ili ne preduzmu neophodne mere radi obustavljanja štetne radnje; ako se svim radno angažovanim licima ne dostavi pismeno obaveštenje o pravima iz ovog zakona; ako se ne odredi lice ovlašćeno za prijem informacije i vođenje postupka u vezo sa uzbunjivanjem; ako se u propisanom roku ne obavesti uzbunjivača o ishodu postupka i ako se uzbunjivaču na njegov zahtev ne pruže obaveštenja o toku i radnjama preuzetim u postupku ili ako se ne omoguću uzbunjivaču da izvrši uvid u spise predmeta i da prisustvuje radnjama u postupku u skladu sa zakonom.

Vladan Mitrović, spec. struk. inž. zašt. na radu.