Šta donose i na koga se odnose izmene i dopune Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlјa na radu usvojen je 03.11.2015. i stupa na snagu 13.11.2015. godine. Razlog za donošenje izmena i dopuna Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, osim otklanjanja utvrđenih nedostataka u dosadašnjem radu, je i potreba za usaglašavanjem Zakona sa drugim zakonima kao i direktivama EU.

Usvojene izmene će uticati na poslodavce, lica za bezbednost i zdravlje na radu kao i zaposlene. Ovim izmenama bliže su objašenjeni stari pojmovi i uvedeni novi koji su jasnije definisani.

U nastavku sledi prikaz najznačajnijih novina:

Novine za poslodavce:

– preciznije definisan pojam “Poslodavac”. Poslodavac je i fizičko lice koje po bilo kom pravnom osnovu (čak i po usmenom ugovoru) obezbeđuje posao zaposlenom. Dakle, Poslodavac je onaj koji zapošljava.

– dosadašnje obaveze poslodavca iz oblasti zaštite od požara, spasavanja i evakuacije se utvrđuju i povezuju sa oblašću bezbednosti i zdravlja na radu. Ovu oblast inspektori rada neće detaljno kontrolisati, već samo konstatovati ispunjenost najosnovnijih zakonom predviđenih obaveza, uz obavezno obaveštavanje MUP-a  o eventualnim utvrđenim nedostacima.

– jasnije i preciznije je definisan osnov za traženje ocene medicine rada – zahtev za ocenu medicine rada podnosi se samo za radna mesta sa povećanim rizikom

– poslodavac koji izvodi poslove na izgradnji dužan je da uz prijavu radova dostavi elaborat o uređenju gradilišta bez obzira na dužinu trajanja radova. Ukinuta je mogućnost poslodavcima koji izvode radove do 7 dana da pošalju samo prijavu bez elaborata

– obavezuje se poslodavac da pri izvođenju radova radi otklanjanja velikih kvarova ili havarija na objektu, koji mogu da ugroze funkcionisanje tehničko-tehnoloških sistema ili obavljanje delatnosti, iste, odmah, od nastanka, usmeno i u pismenoj formi, prijavi nadležnoj inspekciji rada. Veliki problem u praksi će biti kvalifikovati šta je to veliki kvar ili havarija na objektu? Tumačenje Vere Božić Trefalt je da npr. prekid telefonskih veza ceo Novi Beograd ne spada u ovu kategoriju, dok nestanak struje za ceo Zemun bi spadao u ovu grupu, jer posledice ovog događaja mogu uzrokovati povrede. Poslodavac će imati diskreciono pravo i odgovornost u proceni da li događaj spada u grupu onih koje treba prijaviti.

– precizira se obaveza poslodavca da dostavi zaposlenima uputstvo za upotrebu, održavanje i bezbedan rad za svaku opremu za rad ili sredstva i opremu lične zaštite koju koriste, a za opasne hemijske materije poslodavac treba da obezbedi bezbedonosni list. Dokaz da je dostavljeno uputstvo je potpis zaposlenog na uputstvu. Pravljenje uputstva, ako nisu originalna dostupna, je dozvoljeno poslodavcu, ali preuzima i odgovornost za kvalitet istog. Uputstvo i bezbednosni list moraju biti na jeziku koji zaposleni razume.

– obaveza poslodavca kada je u pitanju neposredna opasnost po život i zdravlje, je da sva lica što je moguće pre informiše i obavesti o svim pitanjima koja se odnose na zaštitu bezbednosti i zdravlja, a ne samo o opasnim lokacijama gde može doći do neposredne opasnosti. Definisanje neposredne opasnosti, informisanje i mere zaštite poslodavac može definisati internim aktom (pravilnikom).

– uvedena je nova obaveza za poslodavca da osposoblјavanje za bezbedan i zdrav rad vrši u skladu sa programom za bezbedan i zdrav rad. Takođe je uveden i rok za periodične provere osposoblјenosti za bezbedan i zdrav rad – provera zaposlenih koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom vrši se jednom godišnje, a zaposlenih koji ne rade na ovim radnim mestima jednom u četiri godine.

– stvaraju se povolјniji uslovi za poslodavca koji ima manje od 20 zaposlenih da poslove bezbednosti i zdravlja na radu može da obavlja sam bez položenog stručnog ispita. Delatnosti su razvrstane u skladu sa Uredbom o klasifikaciji delatnosti i odnose se na delatnosti trgovine na malo, usluga smeštaja i ishrane, informisanja i komunikacija, finansijskim i osiguranja, poslovanja nekretninama, stručnim, naučnim, inovacionim, administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima, obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja, umetnosti, zabave i rekreacije, kao i ostale uslužne delatnosti. Predloženim rešenjem stvaraju se povoljniji uslovi za male poslodavce koji obavljaju neproizvodne delatnosti da sami mogu obavljati poslove bezbednosti i zdravlja na radu.

– obaveza poslodavca koji obavlja određenu visokorizičnu delatnost (građevinarstvo, poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo, rudarstvo…) je da za poslove bezbednosti i zdravlja na radu odredi lice koje ima najmanje stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, na osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine iz naučne, odnosno stručne oblasti u okviru obrazovno – naučnog polja tehničko-tehnoloških nauka, prirodno-matematičkih nauka ili medicinskih nauka.

poslodavac mora da čuva i vodi evidenciju izdatih ličnih zaštitnih sredstava i opreme

– poslodavac ima obavezu da omogući predstavniku zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu pravo na plaćeno odsustvo u trajanju od pet časova rada mesečno uz obezbeđivanje tehničko-prostornih uslova tokom kojih će pomenuti predstavik obavljati aktivnosti vezane za bezbednost i zdravlje na radu

– uvodi se obaveza dostavljanja izveštaja o povredi na radu zaposlenom koji je pretrpeo povredu

Novine za zaposlene i lica za bezbednost:

zaposlenima je zabranjeno samovoljno isključivanje, menjanje i uklanjanje bezbedonosnih uređaja na sredstvima za rad. Za nepoštovanje ove odredbe propisana je novčana kazna u rasponu od 10 do 20 hiljada dinara.

lica za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca koji obavlja određenu visokorizičnu delatnost (građevinarstvo, poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo, rudarstvo…) moraju imati najmanje stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, na osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine iz naučne, odnosno stručne oblasti u okviru obrazovno – naučnog polja tehničko-tehnoloških nauka, prirodno-matematičkih nauka ili medicinskih nauka.

lica za bezbednost i zdravlje na radu sada imaju veću odgovornost pri donošenju akta o proceni rizika

– najavljuje se uvođenje obaveznog kontinuiranog usavršavanja za lica za bezbednost i zdravlje na radu. Način usavršavanja znanja i edukacije će se definisati budućim pravilnikom.

predstavnik zaposlenih dobija na značaju uživajući pravo na plaćeno odsustvo u trajanju od pet časova rada mesečno uz obezbeđivanje tehničko-prostornih uslova za obavljanje aktivnosti vezanih za bezbednost i zdravlje na radu. Takođe, olakšan je način za formiranje odbora za bezbednost i zdravlje na radu.

pooštravaju se uslovi za dobijanje licence za obavlјanje poslova bezbednosti i zdravlјa na radu, tako što pravna lica i preduzetnici koji obavlјaju poslove bezbednosti i zdravlјu na radu mogu da dobiju licencu ako imaju najmanje dva zaposlena i to sa visokim obrazovanjem u trajanju od četiri godine, a takođe se rok važenja licence ograničava na pet godina. Pojednostavljuje se oduzimanje licence u slučaju nesavesnog obavljanja posla.

– ako se za lica koja su položila stručni ispit pre stupanja na snagu Odredbe gore navedenog Zakona 1. decembra 2017. godine utvrdi da obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu, a ne ispunjavaju uslove utvrđene Zakonom, ta lica mogu da nastave da obavljaju pomenute poslove do ispunjenja uslova utvrđenih ovim Zakonom najduže pet godina. Lica kojima je preostalao manje od 5 godina do penzije mogu obavljati poslove bezbednosti i zdravlja na radu do trenutka ispunjenja uslova za odlazak u penziju.

Pravna lica i preduzetnici kojima su izdate licence, dužni su da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Takođe, pravna lica i preduzetnici kojima je licenca izdata pre pet i više godina dužni su da zahtev za obnavljanje licence u skladu sa ovim zakonom podnesu bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, a pravna lica i preduzetnici kod kojih od izdavanja licence nije proteklo pet godina dužni su da zahtev za obnavljanje licence u skladu sa ovim zakonom podnesu najkasnije 30 dana pre nego što se napuni pet godina od dana izdavanja licence.

Opšte izmene:

– utvrđivanje specifičnih aktivnosti na koje se ne primenjuje Zakon o bezbednosti i zdravlјu na radu, kao što su vojska i policija (član 2.). Ali za “obične” poslove u okviru ovih službi (npr. administrativne radnike) će se Zakon primenjivati;

definisan je pojam Prevencije (koji do sada nije postojao), kao proces obezbeđivanja mera na radnom mestu i u radnoj okolini kod poslodavca u cilju sprečavanja ili smanjenja rizika na radu

– bliže je definisan jezik koji zaposleni razume kao maternji jezik, jezik koji je u službenoj upotrebi na teritoriji na kojoj poslodavac ima sedište, odnosno na kojoj zaposleni obavlja poslove i koji zaposleni govori, čita i piše, kao i jezik koji je utvrđen kao uslov za obavljanje poslova radnog mesta.

– najavljena je izmena pravilnika o načinu pružanja prve pomoći i zamena novim koji će zajednički doneti ministri rada i zdravlja

– najavljena je izmena oblika i sadržine evidencija iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti

– vrši se uvođenje Nacionalnog priznanja u oblasti bezbednosti i zdravlјa na radu;

– bliže su definisani uslovi za obavljenje poslova inspektora rada

brišu se kao pravna pravila pravilnici koji su iz ranijeg perioda i koji su prevaziđeni zbog donošenja novih propisa, i to: Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu pri proizvodnji i preradi obojenih metala („Službeni glasnik SRS”, broj 19/85); Opšti pravilnik o higijenskim i tehničkim zaštitnim merama pri radu („Službeni list FNRJ”, br. 16/47, 18/47 i 36/50), osim čl. 26. – 32, čl. 50. – 75, čl. 78. – 86, čl. 88. – 99, čl. 104. – 151. i čl. 184. – 186; Pravilnik o higijenskim i tehničkim zaštitnim merama pri radu u grafičkim preduzećima („Službeni list FNRJ”, broj 56/47); 10) Uputstvo o načinu vršenja nadzora nad pridržavanjem propisa o zaštiti na radu u organima unutrašnjih poslova i ustanovama organa unutrašnjih poslova („Službeni list SFRJ”, broj 55/65); Pravilnik o tehničkim normativima pri rukovanju eksplozivnim sredstvima i miniranju u rudarstvu („Službeni list SFRJ”, br. 26/88 i 63/88).

Ovde možete preuzeti integrisan stari i novi zakon o bezbednosti i zdravlju na radu:
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. gl. RS 101-2005, 91-2015)

Vladan Mitrović, spec. struk. inž. zašt. na radu.