Smernice za bezbedan i zdrav rad na visokim temperaturama

Shodno odredbama Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu predviđeno je da se zaposlenima obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavac ne može uticati na spoljašnje faktore kao što su sunčevo zračenje, teperatura, vlažnost vazduha, ali primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu može se u velikoj meri izbeći toplotni stres.

 

Mere koje su poslodavci dužni da primenjuju pri radu na otvorenom pri visokim temperaturama su: organizacione tehničke, zdravstvene, promene režima rada i dr. što u praksi podrazumeva čestu promenu zaposlenih za obavljanje poslova na otvorenom, češće pauze uz obezbeđivanje velikih količina vode i bezalkoholnih napitaka, obezbeđenje prostora gde zaposleni mogu da se sklone od sunca i rashlade, obavezno davanje informacija zaposlenima o opasnostima po zdravlje zbog izlaganja visokim temperaturama, upoznavanje zaposlenih sa simptomima bolesti prouzrokvanih visokim temperaturama, obezbeđenje i pružanje prve pomoći ukoliko dođe do zdravstvenih problema zaposlenih.

 

Uticaj toplote na ljudski organizam

Optimalna temperatura ljudskog tela kreće se od 36,1°C do 37,0°C. Kada se temperatura tela podigne iznad ovog nivoa, telo reaguje tako da vrši cirkulaciju krvi prema koži temperatura tela reguliše se karadiovaskularnim sistemom, poput frižidera.

 

Motor (srce) tera tečnost za hlađenje (krv) kroz cevi (krvne sudove) prema koži čime se pri znojenju odovodi temperatura iz tela. Ako je povećan rad mišića usled fizičkog rada, manje krvi će biti dovedeno do kože i na taj način telo će se teže osloboditi viška toplote. Ako telo brže povećava toplotu i ne može se osloboditi toplote, temperatura tela se povećava i čovek doživljava toplotni stres.

 

Faktori koji utiču na nivo toplotnog stresa

  • temperatura vazduha, sunčevo zračenje, vlažnost vazduha, ograničena strujanja vazduha (faktori sredine)
  • fizičko opterećenje, starosno doba, odeća koju nosimo, metabolizam (lični faktori)

VISOKA TEMPERATURA + VISOKA VLAŽNOST + FIZIČKI RAD = TOPLOTNI STRES

 

Uticaj naglih promena temperature vazduha na zdravlje ljudi

U poslednjih desetak godina svedoci smo naglih vremenskih promena. Godišnja doba smenjuju se bez prelaznih razdoblja, a dnevne razlike u temperaturi ponekad iznose 15-20 °C. Meteorološke prilike imaju veliki uticaj na zdravlje, a od tegoba koje izaziva promena vremena pati gotovo polovina svetske populacije. Pod meteorološkim faktorima podrazumevaju se temperatura i vlažnost vazduha, vetar, atmosferski pritisak, kiša i grmljavina, kao i efekat jonizacije.

 

Oprez nije na odmet, naročito kada vremenski ekstremi, veoma hladne zime i topla i sparna leta sve više postaju naša svakodnevnica. „Kritične tačke“ jesu prelazi između godišnjih doba, kada su učestalije pojave bolesti i smrtnosti. Srećom, problemi koji nastaju usled oscilacija u temperaturi, jonizaciji, vlažnosti i pritisku vazduha nestaju čim se vreme stabilizuje. Najčešći simptomi: psihički simptomi su umor, nagle promene raspoloženja, nedostatak koncentracije, bezvoljnost, razdražljivost i nesanica. Fizički su glavobolja, migrena, mučnina, vrtoglavica, reumatske tegobe i bolovi u mišićima. Kod bolesti srca i krvnih sudova može doći do pogoršanja stanja osnovne bolesti u vidu ubrzanog rada srca i porasta krvnog pritiska . Kod organa za varenje pojačavaju se znakovi gastritisa i bolovi u stomaku u slučaju čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Nagla promena vremena izaziva veću učestalost srčanih i moždanih udara, prehlada, upale disajnih organa i asmatičnih napada kod starijih osoba i hroičnih kardiovaskularnih bolsnika. Uznemirenost i razdražljivost. U slučaju glavobolje, migrene, neraspoloženja, uznemirenost i razdražljivost neophodno je da izbegavate stresne situacije i veći napor. Promena vremena nepovoljno utiče na nervni sistem, pa određeni deo dana treba da odvojite za opuštanje. Savetuje se odmor u tihoj, zamračenoj prostoriji, tuširanje naizmenično hladnom i toplom vodom, a preporučuje se i ispijanje blagih biljnih čajeva. Depresija, slabost, umor, apatija i iscrpljenost, zbog čega treba što više da se odmorite i izbegavate psihički i fizički napor. Neophodno je da uzimate što više voća i povrća kako bi se organizam očistio od tokisna i snabdeo korisnim materijama. U slučaju poremećaja sna, pred odlazak na spavanje ne bi trebalo da uzimate obilne obroke. Nizak pritisak i usporen puls. Kod osoba koje pate od niskog krvnog pritiska, usled promene vremena može doći do još izraženijeg pada krvnog pritiska. Preporučuje se konzuiranje veće količine tečnosti, vode, ali ne hladne kao i mlakih nezaslađenih čajeva i razblaženih prirodnih sokova. Ishranu bi trebalo da obogatite žitaricama i ribom, a nakon ručka savetuje se čaša crnog vina. Povišen krvni pritisak i ubrzan puls. Bez obzira na to da li već postoji problem sa povišenim krvnim pritiskom ili je to samo trenutna tegoba, u slučaju promene vremena važno je da obratite pažnju na sve navike u vezi sa ishranom i fizičkom aktivnošću. Neophodno je da izbacite namirnice bogate masnoćom, izbegavajte cigarete i kofein. Ko najviše reaguje? Na vremenske oscilacije, u većoj ili manjoj meri, reaguju svi, ali ih najteže podnose hronični bolesnici. Uprkos redovnom sprovođenju propisane terapije, simptomi osnovne bolesti se pojačavaju, a meteoropatske tegobe su izraženije i kod žena u menopauzi. Ukoliko orgnizam zdravog čoveka reguje burno na promenu vremena, preporučuje se detaljan lekarski pregled kako bi se ustanovilo da li se radi o početku nekog oboljenja. Među hroničnim bolesnicima meteoropate su najčešće reumatičari, asmatičari, srčani bolesnici, hipertoničari. Na asmatičare deluje vlažnost vazduha, na hipertoničare visok vazdušni pritisak, a na srčane bolesnike hladno i vetrovito vreme. Za razliku od hroničnih bolesnika, usled promena vremena relativno zdrave osobe često ne znaju da kažu zašto imaju tegobe. Istraživanja su pokazala da meteoropatija najčešće pogađa decu i mlađe od petnaest i osobe starije od pedeset godina. Najmlađi su osetljivi na promenu vremena jer više od ostalih slede instikte i reaguju na uticaje elektromagnetnih talasa, a starije osobe imaju osetljiviji metabolizam, koji jače reaguje na hormonske promene uzrokovane promenom vremena. Oblačno vreme bez sunca izaziva čak i kod relativno zdravih osoba manjak energije. Ljudi, pogotovu kada pada kiša i kada je visoka vlažnost vazduha osećaju pospanost, nevoljnost, gubitak energije, ponekad i vrtoglavicu i glavobolju. Sa druge strane, kada je sunčan i vedar dan te iste osobe su aktivnije i za kraće vreme realizuju više stvari.

 

Saveti

  1. Dovoljno sna – umoran čovek osetljiviji je na sve, pa i na promene vremena. Zato je zdrav san veoma važan za naš organizam. U snu se luče supstance koje snižavaju nivo hormona stresa, reguliše krvni pritisak, jačaju sve odbrambene mehanizme. U toku dana češće se odmarajte i relaksirajte.
  2. Budite aktivni – dugoročno gledano, redovno fizička aktivnost jača organizam i pomaže mu da lakše izdrži razne napore i promene, pa i vremenske. Zato je važno kontinuirano vežbati, i to najmanje tri puta nedeljno. Kada zahladni preporučuje se šetnja i vežbe ali blažim tempom.
  3. Svakodnevno provodite neko vreme na svežem vazduhu jer je to odličan način da se spreče intezivne reakcije na promene vremena.
  4. Redovno se tuširajte naizmenično toplom i hladnom vodom, posebno osobe sa niskim pritiskom.
  5. Što više vitamina – da biste lakše podneli temperaturne oscilacije, pređite na laganu hranu, a smanjite upotrebu soli i začina ili ih potpuno izbacite iz upotrebe. Jedite što više svežeg voća i povrća i uzimajte dovoljno tečnosti.
  6. Ako van kuće boravite duže vreme u toku dana, obucite se slojevito, vodeći računa da odeća bude od prirodnih materijala i prilagođena i za hladniji i topliji deo dana.
  7. Ukoliko ne morate, nemojte izlaziti iz kuće u ranijim jutarnjim i kasnim večernjim satima kada su niže temperature vazduha.
  8. Ako imate hroničnu bolest, izbegavajte mogućnost stresa i strogo se pridržavajte propisane terapije. Ukoliko smetnje koje osećate duže traju i pojačavaju se, obratite se lekaru.
  9. Pratite bioprognoze i ponašajte se u skladu sa uputstvima.
  10.  Najvažnije od svega je da shvatite da je nagla promena vremena prolazna.

 

Moguće posledice pri radu na visokim temperaturama

DEHIDRATACIJA – Prevelik gubitak tečnosti iz organizma. Prethodi svim daljim opisanim posledicama.

SIMPTOMI – Žeđ, suva usta, ubrzan rad i lupnje srca, umanjena fizička sposobnost i izdržljivost.

 

TOPLOTNI OSIP – Nadražaj kože uzrokovan prekomernim znojenjem prilikom toplog vlažnog vremena. Javlja se u predelu vrata, gornjem delu grudnog koša, prpona, ispod grudi i na laktovima.

 

TOPLOTNI GRČEVI – Obično se javlja kao posledica intezivnog i teškog fizičkog rada neklimatizovanih osoba u ambijentu s visokom temperaturom. Neodgovarajuća odeća takođe doprinosi pojavi koja se javlja kada je temperatura okoline veća od 38 °C. Nastup grčeva je nagao i zahvaćeni su obično listovi nogu, mišići ruku i trbušni mišići.

SIMPTOMI – Koža je bleda i znojna, temperatura normalna, a na zgrčenom mišiću možemo opipati zadebljanja.

 

NESVESTICA – Nastaje usled vrućine. Obeležena je osećajem slabosti i gubitkom svesti.

 

TOPLOTNA ISCRPLJENOST – Posledica je izlaganja visokoj temperaturi i neprilagođavanja organizma na širenje krvnih sudova u koži. Ovo širenje krvnih sudova u koži jedna je od prvih reakcija tela na povišenu temperaturu okoline što može dovesti do kolapsa.

SIMPTOMI – Glavobolja, vrtoglavica, žeđ, slabost, mučnina, pomućeni vid, povišena temperatura a ponekad i grčevi mišića.

 

SUNČANICA – Oblik toplotnog udara koji nastaje izlaganjem glave direktnom uticaju sunčevih zraka.

SIMPTOMI – Javlja se glavobolja, crvenilo lica, šum u ušima, vrtoglavica, nemir, smušenost, a u težim slučajevima proširenje zenica, omamljenost, nesvestica i na kraju, koma i smrt. Puls i disanje su ubrzani.

 

TOPLOTNI  UDAR – Ovo je stanje koje može biti opasno po život, a javlja se kod naglog prekomernog povišenja telesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama. Obično se javlja u  situacijama kada je temperatura vazduha visoka, a vazduh zasićen vodenom parom. Toplotni udar može početi naglo bez najave.

SIMPTOMI  – Koža je topla, suva i crvena, temperatura je visoka (40,5 °C ili viša) a puls ubrzan (čak preko 160 otkucaja u minutu).

 

Mere zaštite

RADNICI KOJI RADE NA OTVORENOM

–       Izvršiti aklimatizaciju radnika na uslove pri visokim temperaturama;

–       Informisati i edukovati radnike o prevenciji mogućih posledica rada pri visokim temperaturama;

–       Praviti češće pauze radnika u haldovini;

–       Preraspodela poslova – teži deo posla prebaciti u hladnije delove dana ili godine;

–       Unositi dosta tečnosti – na svakih 15 – 20 minuta po jednu čašu rashlađene vode;

–       Prilagoditi opremu i sredstva za ličnu zaštitu na radu – korisiti letnja odela, šlemove za zaštitu od sunca;

–       Nositi laganu, svetlu i komfornu odeću od prirodnih materijala;

–       Pravilna ishrana – izbegavati tešku, vruću i obimnu hranu, jesti sveže voće i povrće;

–       Ne konzumirati alkohol, kafu i gazirane napitke.

 

RADNICI KOJI RADE U ZATVORENIM PROSTORIJAMA

–       Korišćenje rashladnih sistema (klima uređaji, ventilatori);

–       Voditi računa da razlika spoljne i unutrašnje temperature ne bude veća od 8 °C;

–       Usmeriti klima uređaj tako da kretanje vazduha ne bude u pravcu zaposlenih;

–       Poboljšati cirkulaciju vazduha provetravanjem;

–       Unositi dosta tečnosti;

–       Pravilna ishrana.

 

ZAŠTITA OD SUNČEVOG ZRAČENJA

–       Nositi zaštitni šlem na radnom mestu;

–       Nositi laganu i komfornu odeću;

–       Koristiti kremu za sunce;

–       Nositi zaštitne naočare.

 

Ergonomski, zaštitni šlem, Tip I, Klasa E. Napravljen je od PP (polypropilene) oklopa sa PE (polyethilene) kolevkom pričvršćenom preko četiri najlonske vešalice, za koje takođe pričvršćen PE povez preko glave sa delom podesivog kaiša na potiljku. Podešavanje kaiša na potiljku vrši se pokretanjem zupčastog točka. Zaštitni šlem je otporan na UV zračenja sa Peltor Uvicator senzorom pokazuje kada je vreme za zamenu šlema usled izloženosti UV zračenju, sa ventilacionim otvorima posebno pogodan za zaštitu kod rada spoljna na visokim temperaturama.

 

ORGANIZACIJA RADA

  • Izbegavanje rada u najtoplijem delu dana u skladu sa Preporukom Vlade Republike Srbije (od 11-16 časova) ako to dozvoljava proces rada,
  • Uvođenje dodatne radne snage,
  • Izvršiti obuku zaposlenih iz pružanja prve pomoći,
  • Obezbediti dovoljnu količinu pitke vode i bezalkoholnih napitaka pri radu na visokim temperaturama,
  • Obezbediti odgovarajući prostor gde se zaposleni može skloniti od sunca i odmoriti,
  • Praviti češće pauze pri radu.

 

Preporuka ishrane u toplim danima

Po pravilu u toplim danima se jede hrana bogata vitaminima, mineralima i drugim nutrijentima koji za cilj imaju da osveže i snabdevaju tečnostima organizam. Izbegavati tešku, vruću i obimnu hranu. Jesti manje količine hrane a češće.

 

Voće i povrće

Voće u svakom obliku je dobrodošlo. Ono će obezbediti i povratiti dovoljno vitamina i minerala koje će vaše telo tokom dana izgubiti znojenjem. Naročito se preporučuje bobičasto voće, kajsije, lubenice i dinje.

 

Povrće je veoma važno za period toplih dana zato što će osim  snabdevanjem vitaminima, organizmu pomoći i sa varenjem i ubrzavanjem metabolizma. Jesti što više salate, kupus i grašak bi trebalo jesti što češće. Jela moraju da sadrže što više povrća, začinskog bilja, da budu što manje dinstana i to na maslinovom ulju.

 

Mlečni proizvodi

Mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masti obezbeđuju potreban unos kalcijuma i veoma vrednih proteina. Jogurt, kefir, kiselo mleko, mladi sirevi, ovi proizvodi poseduju elemente koji su neophodni za održavanje crevne flore koja štiti naš organizam posebno u toplim danima.

 

ŠTA JESTI? ŠTA NE JESTI?
Sveže voće i povrće Teška i masna zapržena jela
Mlečne proizvode Crveno sušeno meso
Hleb, ali što manje Konzervirana hrana
Ribu i morske plodove Smanjiti konzumiranje slatkiša i namirnica koje sadrže rafinisani šećer i zasićene masnoće

 

 

Prva pomoć kod pojave posledica pri radu na visokim temeraturama

 

POSLEDICA ZNACI I SIMPTOMI PRVA POMOĆ
 

TOPLOTNI OSIP

 

Crveni osip – svrab

 

Obući suvu odeću i izbegavati vruće sredine. Ispirati kožu hladnom vodom

 

 

 

NESVESTICA

 

Iznenadana nesvestica, hladna i vlažna koža, slab puls

 

POZVATI HITNU POMOĆ!

Premestiti osobu u hladan prostor, raskopčati odeću, postaviti osobu u ležeći položaj

 

 

GRČEVI

 

Koža je bleda i znojna, temperatura normalna, a na zgrčenom mišiću možemo opipati zadebljanje

 

 

Osoba treba da se odmori, da se ohladi, blago iztezati mišiće

 

 

TOPLOTNA ISCRPLJENOST

 

Glavobolja, vrtoglavica, žeđ, slabost, mučnina, pomućeni vid, povišena temperatura, a ponekad i grčevi mišića

 

Skloniti osobu sa sunca, postaviti u ležeći položaj sa blago podignutim nogama, davati hladnu vodu, prskati vodom i hladiti ventilatorom

 

 

 

 

TOPLOTNI UDAR

 

Koža je suva topla i crvena, temperatura je visoka (40,5 °C ili više) puls ubrzan, čak i preko 160 otkucaja u minutu, mentalna promena iracionalno ponašanje, zbunjenost. Brzo i plitko disanje

 

Skloniti osobu sa sunca, postaviti u ležeći položaj na leđa ako je  pri svesti, ako nije postaviti na bok, podići noge iznad nivoa glave, dati vode da pije, staviti mokre obloge u predelu vrata, pazuha i prepona

 

 

Zaključak

Uticaj temperaturnih promena i visokih temperatura utiče na svaki ljudski organizam, ovom nepovoljnom uticaju posebno su izloženi zaposleni koji rade spolja. Povišene temperature pored uticaja na ljudski organizam prouzrokuju i pojačavaju isparenja štetnih i otrovnih materija koje se koriste u procesu proizvodnje, a praćeni povećanim vetrom dodatno otežavaju rad na visokim temperaturama.

 

Posebno je značajno da se svi zaposleni koji rade spolja na navedenim poslovima pridržavaju svih mera zaštite pri radu na visokim temperaturama, a neposredni rukovodioci su dužni da posao tako organizuju da ne dolazi do štetnih pojava koje mogu ugroziti zdravlje i život zaposlenih.

 

Osnov za sprovođnje mera i procedura zaštite zaposlenih na visokim temperaturama je nošenje zaštitnog šlema, provetravanje prostorija, nošenje lake odeće i unošenje potrebne količine vode uz pravljenje češćih pauza i sklanjanje u hladnije prostore.

Smernice su urađene na osnovu obaveze koje proističu iz Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu i Preporuka Vlade Republike Srbije za rad na visokim temperaturama.

Na sajtu ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je upućen apel građevinskim firmama da obrate posebnu pažnju na zdravlje zaposlenih. Apel možete pročitati na:

https://www.mgsi.gov.rs/cir/aktuelnosti/apel-mihajlovitsheve-gradjevinskim-firmama-vodite-rachuna-o-zdravlju-radnika

 

Vladan Mitrović, spec. struk. inž. znr.