BZR konferencija u KG

Povećanje kapaciteta i jačanje uloge regionalnih organizacija civilnog društva (CSO) za poboljšanje uslova rada i dijaloga sa javnim institucijama

Dana 01.03. 2017. godine u Kragujevcu održana je konferenciji povodom projekta „Povećanje kapaciteta i jačanje uloge regionalnih organizacija civilnog društva (CSO) za poboljšanje uslova rada i dijaloga sa javnim institucijama finansiran od strane Evropske Unije” u organizaciji Udruzenja za bezbednost i zdravlje na radu Srbije.

Zacrtani cilj projekta je pravljenje sistema u okviru kog će se omogućiti saradnja regionalnih CSO sa javnim institucijama i obezbeđivanje odgovarajuće implementacije standarda bezbednosti i zdravlja na radu i uslova rada u skladu sa relevantnim EU zahtevima, kroz dugoročno konstantno poboljšanje implementacije zakonodavnog okvira pomoću strateškog planiranja. Ovako uspostavljen sistem trebalo bi da doprinese poboljšanju prava radnika, smanjenju slučajeva loših praksi i povećanju uloge organizacija civilnog društva u procesu donošenja odluka na nacionalnom i regionalnom nivou.

Nedostatak poverenja kao i nizak nivo uključenosti građana u organizacije civilnog društva pokazuju da je u Srbiji civilno društvo slabo i da ima nizak nivo razvijenosti socijalnog kapitala.  Stoga ne treba da čudi što u Srbiji i dalje postoji veliko nerazumevanje i sumnja u potrebe i mogućnosti saradnje različitih organizacija u zaštiti prava radnika. Želja BALcanOSH.net mreže je da doprinese promociji humanog radnog okruženja, poboljšanju uslova rada i praćenju OSH sistema.  Umrežavanje, razmena dobrih praksi i iskustva između regionalnih CSO će pomoći u poboljšanju zakonodavstva u Balkanskom regionu.

Na održanoj konferenciji učešće su uzeli Unija Poslodavaca Srbije, naučna i stručna javnost, pravna lica sa licencom u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, službe medicine rada, udruženja za bezbednost i zdravlje na radu, medijske organizacije, lica za bezbednost i zdravlje na radu i dr.

Na početku, prisutnima se obratio gospodin Dragoslav Tomovic, predsednik Udruženja za bezbednost i zdravlje na radu Srbije, koji je predstavio rad i buduće aktivnosti Udruženja. Kao ciljeve rada istako je pojačano uključivanje struke u BZR i analizu primene postojećih propisa iz oblasti BZR u Srbiji.  Od novina najavljeno je donošenje novog Pravilnika o oznakama u BZR krajem ove i novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu za sledeću godinu. Učesnicima se potom obratio gospodin Nebojša Miletić, predstavnik Unije poslodavaca Srbije, koji se nadovezao na temu novog Zakona ističući potrebu da se uloga medicine rada bolje definiše i da se jače angažuje i više uključi u ovu oblast. Nakon toga je predloženo učesnicima da argumentovano ponude primere za poboljšanje novog zakonskog okvira. Komparativnom analizom propisa iz ove i drugih oblasti uočavaju se neusaglašenosti i usko gledanje koje dovodi do dupliranja sličnih stvari. Na primer, sadržaj ormarića za prvu pomoć različito je definisan Pravilnikom i Zakonom o vanrednim situacijama, zatim u Zakonu o radu ne postoji pojam «radno mesto» dok je taj isti pojam u Zakonu o BZR prisutan.

Raspravljajući o korelaciji propisi – praksa ustanovljeno je da je potrebno izvršiti jači društveni uticaj kako bi sistem zaživeo. Trenutno su društveni učesnici podeljeni svojim uskim delovanjem u okviru svojih potreba, bez jasnog zajedničkog cilja koji bi vodio sistemskom rešavanju problema i postavljanju temelja primenljivog sistema BZR-a.

Bela knjiga udruženja investitora je dala pozitivno mišljenje o oblasti BZR-a, tako da je napredak vidljiv i merljiv, ali za ispunjenje 19. poglavlja pristupnih pregovara EU potrebno je više od toga. Potrebno je pomoći poslodavcima izradom BZR alata za mikroposlodavce, smanjiti ili ukinuti troškove prethodnih i periodičnih lekarskih pregleda, podeliti obaveze poslodavca u skladu sa tipom poslodavca na više nivoa, bolje definisati koja oprema podleže pregledu, omogućiti poslodavcima da samostalno obavljaju poslove pregleda opreme za rad i sl.

U primeru Hrvatske vidimo da država refundira troškove lekarskih pregleda i da se  sva papirologija prebacuje u elelktronski oblik.  U Crnoj Gori inspektori rada su snabdeveni laptopovima prikom kontrole, čime im je omogućeno da na licu mesta izvrše uvid u centralni registar i provere podatke poslodavca i zaposlenih i odmah odstampaju zapisnik ili resenje.

BZR KG_konferencija (2)Gospodin Branko Radonjić je naveo kao glavni problem nisku svest i zatvorenost i krutost sistema. Neke od zamerki upućenih Upravi za bezbednost i zdravlje na radu su godišnje izveštavanje o broju povreda bez vršenja analize i utvrđivanja razloga njihovog nastanka, kao i analize porasta/smanjenja broja povreda, funkcionisanje sistama BZR-a, nepostojanje registra povreda, bolesti u vezi sa radom, uboda u zdravstvu, lica za BZR, potom lošeg sistema informisanja sa nepreglednim i šturim informacijama na sajtu ministarstva rada, ne uvažavanje stava socijalnih partnera u dijalogu sa zakonodavcem, skrivanje propisa pre donošenja bez javne rasprave, svaljivanje krivice na poslodavce, zaposlene, lica za BZR, različiti stavovi inspekcije od okruga do okruga….

Predlozi mera za poboljšanje oblasti su pre svega transparentnost i uvođenje centralnih registra, a čime će se moći izvršiti uvid u podatke iz ove oblasti, a potom i analiza, kojom bi se došlo do novih saznanja, kojom bi se ova oblast mogla unaprediti, mogućnosti pripremanje kandidata na osnovu programa od strane licenciranih firmi, kao i definisanje više nivoa lica za bezbednost i zdravlje na radu.

U zaključku konferencije navedeno je da je potrebno praviti periodične sastanke na mesečnom ili dvomesečnom nivou sa raspravnom na ponuđene teme.

 

Vladan Mitrović, spec. struk. inž. znr.