Okrugli sto – nacrt zakona, strategija 2018-2022, „Vision Zero“

U sklopu projekta  „Povećanje kapaciteta i jačanje uloge regionalnih organizacija civilnog društva za poboljšanje uslova rada i socijalnog dijaloga sa javnim institucijama“, u sredu 24. 07.2019. godine u Kragujevcu, održan je okrugli sto posvećen zakonskim novinama, strateškim pravcima i aktuelnim kampanjama i temama iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu na kome su prisustvovali i članovi BORA ZAŠTITA doo Valjevo.

U uvodnom delu obratio se Dragoslav Tomović predsednik Udruženja za bezbednost i zdravlje na radu Srbije. Nakon toga koordinator projekta Andrijana Tomić je prezentovala Regionalnu strategiju za bezbednost i zdravlje na radu, koja je obuhvatila R. Srbiju i zemlje okruženja. U okviru strategije predstavljena je akcija “Vision Zero” (Vizija Nula). Nju čini izmenjen pristup prevenciji koji integriše tri dimenzije bezbednost, zdravlje i blagostanje na poslu.

Strategija bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2018. do 2022. godine sa akcionim planom za njeno sprovođenje, prezentovao je gospodin Dragoslav Tomović. Istaknuti su osnovni ciljevi strategije:

  • Unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu- putem socijalnih aktivnosti, uvođenjem informacionih alata, podizanjem svesti poslodavaca i zaposlenih putem promovisanja bezbednosti i zdravlja na radu.
  • Prevencija povreda na radu i profesionalnih bolesti- putem unapređenja zakonodavnih okvira. Zakonodavni okvir od ključnog je značaja kako bi se obezbedio visok nivo zaštite zaposlenih i kako bi se stvorili jednaki uslovi za sve privredne subjekte bez obzira na njihovu veličinu, lokaciju ili sektor poslovanja. Jedan od pravaca biće usmeren i na kontinualno usavršavanje inspekcijskih tela sa ciljem bolje prevencije.
  • Unapređenje evidencije o povredama na radu- uvođenjem elektonskog registra povreda na radu i profesionalnih oboljenja.

Glavna tema okruglog stola bio je nacrt novog Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu. Predstavljene su izmene koje su usvojene na osnovnu javnih rasprava i predloga dostavljenih Upravi za bezbednost.

Gospodin Dragoslav Tomović je upoznao prisutne sa nekim od značajnijih promena u odnosu na poslednji javno predstvljen nacrt zakona o bezbednosti i zdravlju na radu:

  • Da predstavnik zaposlenih bude izabrano ili imenovano lice od strane zaposlenih koji će da predstavlja zaposlene u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca, odnosno koje će da obaveštava i sarađuje sa licem za bezbednost i zdravlje na radu.
  • Umesto termina službe medicine rada odnosno službe zaštite zdravlja na radu, prihvaćen je termin zdravstvena ustanova koja obavlja delatnost medicine rada. Uslove za rad ovih ustanova propisaće nadležno ministarstvo.
  • Poslodavac je dužan da odredi lice za bzr, pri čemu ugovorom o radu ili aneksom ugovora o radu mora biti precizirano da zaposleni vrši poslove bezbednosti i zdravlja na radu.
  • Poslodavac je dužan da vrši osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, i to zaposlenih na radnom mestu sa povećanim rizikom u periodu koji nije dužu od jedne godine i za ostala radna mesta (radna mesta bez povećanog rizika, rukovodioci i predstavnici za bezbednost) u periodu koji nije duži od dve godine. Sadžaj programa doneće nadležno ministarstvo.
  • Dodatna obuka:

– Kada tehnološki proces rada zahteva dodatnu obuku zaposlenog za bezbedan i zdrav rad

U slučaju teške, kolektivne ili smrtne povrede, odnosno oštećenja zdravlja koje je nastalo prilikom izlaganja štetnostima vršiće se dodatna obuka zaposlenih na radnom mestu  i lokaciji gde se povreda dogodila, a ostali zaposleni će biti obavešteni pismenim putem. Ovu obuka se mora održati u roku koji nije duži od 8 dana.

  • Poslodavac će biti dužan da nakon izdavanja ličnih zaštitnih sredstava i opreme izvrši obuku zaposlenih o korišćenju
  • Uvodi se i pokazna vežba – obuka zaposlenih slična obukama iz vanrednih situacija.
  • Zaposleni drugog poslodavca će se ubuduće upoznavati sa rizicima rada, a ne obučavati za rad kod drugog poslodavca. Navedena opcija se mora predvideti programom osposobljavanja kod poslodavca.
  • Uvodi se obaveza izdavanja dozvola za rad na opasnim pozicijama.
  • Lekarski pregledi će kao i od sada vršiti zaposleni na radnom mestu sa povećanim rizikom u rokovima koji nisu duži od godinu dana, ali i zaposleni na ostalim radnim mestima u rokovima koji nisu duži od pet godina ili pre na lični zahtev zaposlenog. Ciljani lekarski pregled vršiće i zaposleni koji poslove obavlja u noćnom radu (od 22 do 6 h, treća smena) u trajanju od 7 ili više dana tokom meseca. Pored ovog, prema trenutnim propisima postoji ukupno 27 vrsta ciljanih lekarskih pregleda.
  • Prijava povrede na radu je pomerena sa tri na pet dana od nastanka povrede.
  • Izmenjeni su poslovi lica za bezbednost i zdravlje na radu, na taj način da je izbrisana reč “svakodnevno” prati i kontroliše primenu mera za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca o čemu vodi evidenciju. Povodom ove izmene vođena je velika bitka, ali na kraju smo uspeli izjavio je Dragoslav Tomović.
  • Glavnom izvođaču ili investitoru će moći da se zabrani rad kada preti neposredna opasnost na gradilištu na 8 dana. Inspektor će biti dužan da istakne oznaku o zabrani izvođenja radova.
  • Lice za bezbednost i zdravlje na radu moraće da prati promene propisa.
  • Lica koja nemaju odgovarajuću struku a imaju položen stručni ispit za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu i imaju 7 godina i više radnog iskustva u poslovima bezbednosti i zdravlja na radu, moći će i dalje da obavljaju istoimeni posao, a lica koja imaju manje od 7 godina iskustva da bi nastavili da obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu moraće da se školuju na određenoj tehničko –tehnološkoj, prirodno-matematičkoj, mašinskoj struci. Prema dostupnim podacima u R. Srbiji postoji nešto više od 7500 lica sa stečenim uverenjima za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, od čega je nešto više od 4000  klasifikovano prema vežećim propisima, dok ostali ne ispunjavaju uslove date zakonom.
  • Poslodavac koji ima do 10 zaposlenih u delatnostima koje nisu opasne moći će sam da obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu, ali mora da ima položen stručni ispit za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.
  • Pravne ustanove sa Licencom za obavljanje ispitivanja uslova radne okoline i ispitivanja opreme za rad dužne su da izdaju Stručni nalaz u roku od tridest dana od dana kada je izvšen pregled odnosno ispitivanje.
  • Pravne ustanove sa Licencom za obavljanje ispitivanja uslova radne okoline i ispitivanja opreme za rad dužne su da izdaju Stručni nalaz u roku od tridest dana od dana kada je izvšen pregled odnosno ispitivanje.
  • Predloženo je da Koordinator za izvođenje radova može biti fizičko lice koje ima Licencu za obavljanje poslova koordinatora na gradilištu
  • Planira se i uvođenje prijava povreda na radu elektronskim putem

Predviđa se da će biti donet rok od jedne do dve godine da poslodavci usklade svoju dokumentaciju sa navedenim promenama.

Najavljene su i promene i usklađivanje postojećih pravilinika, kao i donošenje novih. Jedan od pravilnika koji će se menjati je pravilnik o evidencijama iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, u kome će akcenat promena biti na izmeni evidencija i definisanje načina i rokova čuvanja pojedinih evidencija.

Poslednja tema okruglog stola bila je predstavljanje  okvirnih načela za izradu nacrta Zakona o osiguranju od povreda na radu i profesionalnih oboljenja radi naknade štete. Prema strategiji za bezbednost i zdravlje na radu implementacija ovog zakona predviđena je do kraja 2022. godine. Načela novog zakona zasnivaće se na Češkom modelu Zakona o osiguranju, koji se pokazao kao uspešan u svojoj primeni.

Za razliku od trenutnog pravnog okvira gde se osiguranje zaposlenih od povreda na radu i profesionalnih oboljenja zasniva na dobrovoljnoj bazi poslodavca,  prema novom zakonu ovo osiguranje će biti obavezno. Obavezno osiguranje doneće mnoge prednosti za zaposlene, poslodavca, a u krajnjoj liniji i za državu, zaposleni će imati sigurnu nalatu odštete, poslodavac neće snositi troškove odštete ukoliko je primenio sve propisane mere za bezbedan i zdrav rad, dok će u državnoj kasi ostati iznos koji je ispalćivan za povrede i profesionalna oboljenja, a koji je po proceni iznosio više od tri miliona eura na godišnjem nivou. Prema Međunarodnom udruženju za socijalno osiguranje (ISSA) ulaganje u BZR imaju povretak između 1,29 – 2,89 puta.

Za sada je ostalo nepoznato na koji način će biti organizovana osiguravajuća društva, kako će se vršiti postupak osiguranja, ko će i na koji način kontrolisati rad društava. Prema rečima gospodina Tomovića javnu raspravu povodom nacrta novog  Zakona o osiguranju od povreda na radu i profesionalnih oboljenja radi naknade štete  možemo očekivati već na jesen.


Božidar Simeunović, dip. inž. znr.
Ivana Avramović, spec. struk. inž. znr
Vladan Mitrović, spec. struk. inž. znr