Međunarodna obuka koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izvođenja radova

 

Međunarodna organizacija rada (MOR) u saradnji sa Upravom za bezbednost i zdravlje na radu organizovala je međunarodnu obuku za koordinatore za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izvođenja radova.

 

Otvaranje je počelo uvodnim obraćanjem gospodina Jovana Protića, nacionalnog koordinatora Međunarodne organizacije rada za Srbiju. U svom obraćanju g. Protić je predstavio rad Međunarodne organizacije rada i njene kancelarije u Srbiji. Izvršen je prikaz programa dostojanstvenog rada.

 

Nakon toga prisutne je pozdravio gospodin Miodrag Loncović, predstavnik Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, i istakao važnu ulogu koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izvođenja radova. Čestitao je MOR-u 100 godina rada. Rad MOR-a i njihov jubilej biće tema ovogodišnjeg Dana bezbednosti i zdravlja na radu, 28. aprila. U kasnijem delu obuke, gospodin Loncović se još jednom obratio prisutnima i tom prilikom im  prezentovao Strategiju bezbednosti i zdravlja na radu za period 2018-2022 godina. Cilj strategije je smanjenje broja povreda za 5%, kao i opšte unapređenje stanja bezbednosti i zdravlja na radu. Na kraju svog izlaganja g. Loncović je najavio donošenje novog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.

Sledeći predavač bio je Kenichi Hirose iz Japana koji je istakao da su bezbednost i zdravlje na radu stvari na kojima svi moramo da radimo i da Japan u tome nije izuzetak. Gospodin Hirose je pokazao više primera simulacije nedostataka na gradilištima širom Japana i naveo kratke rokove izgradnje i brz tempo rada  kao jedan od uzroka nastanka povreda na radu i naglasio da je upravo zbog toga u Japanu zabranjeno davanje kratkih rokova izgradnje. Potom je govorio o načinima nadoknade porodicama koje su pretrpele gubitke svojih članova usled povreda na radu i posebno istakao da ne postoji količina novca koja može nadoknaditi izgubljenog člana i učiniti da porodica ponovo bude na okupu, te zbog toga primarni cilj svih mora biti rad na prevenciji nesreća.

 

Nakon g. Hirose prisutnima se obratio Wiking Husberg iz Finske i upoznao ih sa načinom organizovanja bezbednosti i zdravlja na radu na gradilištima u Finskoj. U Finskoj je propisano da glavni izvođač odgovara za sve svoje podizvođače na gradilištu. Upoređujući naše podatke i statistiku g. Wiking je došao do proračuna da se kod nas dešava tri puta manje povreda nego u Nemačkoj, što navodi na zaključak da se verovatno veliki broj povreda na radu kod nas ne prijavljuje. Poređenja radi utvrđeno je da se u Baltičkim zemljama oko 80% povreda na radu prijavljuje. Gospodin Wiking je dalju analizu usmerio ka najčešćim uzrocima povreda i izneo da su to pad sa visine, obrušavanje zemlje, povrede od strujnog udara, pad predmeta itd. i konstatovao da se u Srbiji 80% smrtnih nesreća dešava u malim ili mikropreduzećima. Govoreći o broju povreda i poredeći više od 50 smrtnih povreda kod nas u toku prošle godine, rekao je da se u Finskoj sada bore da spuste broj smrtnih povreda ispod 20 godišnje. Studija iz Finske je pokazala i da 1$ uložen u bezbednost i zdravlje na radu donosi 12$ dobiti.

Predavač iz Finske je takođe kroz zanimljiv primer pokazao kako i stav i svest neke zajednice mogu uticati na stanje mera bezbednosti i zdravlja na radu. Na primer, prilikom izgradnje velikog objekta u Zimbabveu od početka radova svi su strahovali i radili sa zebnjom, dok se nije desila prva smrtna povreda. Nakon toga su se svi opustili i počeli da rade nekim normalnim tempom. Razlika u pristupu izvođenju poslova na istom gradilištu je objašnjena verovanjem lokalnog stanovništva da se za izgradnju velikih projekata mora izgubiti ljudski život. Nakon te smrtne nesreće, svi ostali su odahnuli. Međutim, u Engleskoj prilikom pripreme i izrade stadiona za svetsko takmičenje cilj je bio da se ne desi nijedna smrtna povreda. I uspeli su. Stav svih učesnika u projektu u Engleskoj je bio da je zaštita na radu prioritet, a u njegovom sprovođenju učestvuju svi, od direktora celog projekta do fizičkog radnika.  Stav i pristup radu mogu dovesti do eliminisanja rizika. Situacija u kojoj direktor projekta pri obilasku gradilišta nosi šlem, zaustavlja rad čim primeti neku nebezbednu situaciju i sl., dovodi do toga da se takva kultura prevencije prenosi na sve i što je još bitnije primenjuje u radu. Koordinatori za bezbednost i zdravlje na radu treba da izvrše analizu najbitnijih problema i na argumentovan način ih predstave investitoru, a u odnosu sa zaposlenima treba da pronađu odgovarajuću način na koji će im podići svest o važnosti bezbednosti i zdravlja na radu.

 

U Finskoj u svakoj firmi postoji komitet za bezbednost i zdravlje na radu, koji se sastoji od 75% predstavnika zaposlenih i 25% predstavnika poslodavaca. Poslodavci se u Finskoj nisu bunili zbog nesrazmerne zastupljenosti, jer nisu bezbednost i zdravlje na radu doživljavali kao ratno polje, gde bi na suprotnim stranama stajali poslodavci i zaposlenih. Naprotiv, čak su generalni direktori želeli da prisustvuju i učestvuju u radu komiteta, kako bi čuli i sagledali rizike i opasnosti koji se pojavljuju u njihovoj firmi.

 

Sistem bezbednosti i zdravlja na radu je u Finskoj postavljen na obrnut način u odnosu na nas. Prilikom uočavanja propusta potencira se traženje uzroka njegovog nastanka, a ne zadovoljavaju se direktnim otklanjanjem. I to čak se ne traži prvi uzrok, nego se “kopa” za dubljim uzrokom nastanka problema. Ako zaposleni ne nosi šlem, traži se uzrok tog ponašanja. Njihov stav je da je lična zaštitna oprema poslednja u nizu mera koje treba primeniti i čijom primenom se rizici ne otklanjaju, već se samo umanjuju. Npr. proizvođači opreme za rad moraju da pri projektovanju i pravljenju opreme ispoštuju jako rigorozne mere bezbednosti i zdravlja na radu da bi korisnik opreme mogao da je koristi bez ili uz minimalno korišnje ličnih zaštitnih sredstava. Pored toga, od  pre 5-6 godina u Finskoj se ne potencira na dobrim uslovima na radu, već na stvaranju uslova koji će učiniti da je zaposleni zadovoljan na svom radnom mestu.

 

Inspekcije rada u Finskoj nakon dolaska na gradilište ne traže konkretne nedostatke, već traže da im se pokaže kako je organizovan sistem bezbednosti i zdravlja na radu na tom gradilištu. Traže da im se objasni način komunikacije, funkcionisanje komiteta BZR, princip obaveštavanja i sl.

 

Gospodin Wiking je podvukao da se smanjenjem nastanka najmanjih incidenata, što je najjednostavnije i što najmanje košta, smanjuje mogućnost njihovog prerastanja u akcident i smrtne posledice.

 

U toku razmene iskustava, jedan od prisutnih je upoznao strane predavače sa podatkom da je u Srbiji prošle godine bilo registrovano 18 000 gradilišta, a ove 40 000.

 

Nakon predavanja usledile su praktične vežbe u kojima su učestovali prisutni koordinatori za bezbednost i zdravlje na radu uz mentorstvo gospodina Wikinga i Hirosea. Prisutni su radili analize realnih situacija sa gradilišta, a potom su ih predstavljali i argumentovali svim prisutnima. Na kraju seminara učesnici su dobili sertifikate o izvršenoj obuci.


Vladan Mitrović, spec. struk. inž. znr.