Javna rasprava o nacrtu zakona o bezbednosti i zdravlju na radu

U Beogradu je, 21.06.2019. godine, održana četvrta javna rasprava o nacrtu zakona o bezbednosti i zdravlju na radu na kome je učestvovao i predstavnik BORA ZAŠTITA. Do sada su održane javne rasprave u Kragujevcu, Novom Sadu i Novom Pazaru. Planirano je da se nakon Beograda održi još jedna u Nišu. Nakon poslednje održane javne rasprave radna grupa će prikupljene primedbe, predloge i sugestije sumirati, analizirati i eventualno ubaciti u predlog novog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.

 

Javnu raspravu je otvorio v.d. direktora Inspektorata za rad Stevan Đurović, koji je kroz kraće obraćanje zamolio sve da učestvoju u unapređenju novog zakona dostavljanjem sugestija i predloga do 25.06.2019. kako bi novi zakon bio što bolji.

 

Predstavnica Uprave za bezbednost, Mira Božić, navela je da su razlozi za donošenje novog zakona usklađivanje sa zakonodavstvom EU, usklađivanje sa ostalim zakonima i propisima, rešavanje utvrđenih neusklađenosti koje su do sada uočene. Nakon toga iznela je najznačajnije izmene koje donosi novi zakon:

  • promenjena je definicija radnog mesta, tako da je sada akcenat na poslovima,
  • promenjena je definicija radna okolina u radna sredina
  • promenjen je naziv lice za bezbednost i zdravlje na radu u savetnik i saradnik, tako da savetnik obavlja poslove za visokorizične delatnosti, dok saradnik obavlja poslove u manje rizičnim delatnostima
  • promenjen je termin sredstva i oprema lične zaštite u lična zaštitna oprema
  • dodata je obaveza poslodavcu da izvrši obuku zaposlenih o korišćenju lične zaštitne opreme prilikom njihovog izdavanja
  • promenjen je termin osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad u obuku
  • uveden je nov pojam korektivne mere i štetnosti
  • uvode se licence za pravna lica koja obavljaju poslove koordinatore za bezbednost i zdravlje na radu
  • uveden je obavezan rok od 30 dana za izdavanje stručnog nalaza
  • promenjena je obaveza o izradi elaborata o uređenju gradilišta, tako da je sada to obaveza poslodavaca koji izvode radove duže od 3 dana
  • uveden je nov pojam, lice koje se samozapošljava, ima obavezu da prijavi povredu, ne mora da ima akt o proceni rizika
  • obuku zaposlenih za bezbedan i zdrav rada sada je obavezno vršiti pri svakoj promeni tehnološkog procesa, teškoj ili smrtnoj povredi svih zaposlenih koji rade na radnom mestu gde se desila povreda
  • u organizovanju poslova za bezbednost i zdravlje na radu poslodavcima je uvedena obaveza da ako imaju svoj kompetentan kadar koji može da obavlje te poslove, mora prvo njih ponuditi tim poslom, a tek potom spoljnu agenciju
  • uvodi se obavezna kontinuirana edukacija za osobe koje se bave poslovima bezbednosti i zdravlja na radu
  • uvodi se obaveza poslodavcima da rade preventivne zdravstvene preglede jednom u 5 godina svih zaposlenih
  • povećava se obavezan broj stručno zaposlenih u pravnim licima koje pružaju usluge u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, a pored toga propisaće se i tehnički uslovi prostorija koje pravno lice mora da ima
  • inspektor rada sada je dužan da javno istakne obaveštenje o zabrani rada, tamo gde ga utvrdi
  • poslodavac je dužan da obustavi rad na mestu gde se desila teška povreda na radu
  • povećane su kaznene odredbe za pravna i fizička lica
  • uverenja o položenom stručnom ispitu važe, licence za poslodavce važe do isteka roka, a pri novom apliciraju moraće da ispunjavaju nove uslove, dok lica koja ne ispunjavaju uslove imaju pet godina da steknu nove uslove za bavljenjem ovim poslom

 

Nakon ukratno iznetih najvažnijih izmena od strane predstavnika Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, krenuli su pojedinačni predlozi, primedbe, sugestije na iznete novine. U okviru rasprave javljali su prestavnici medicine rada, sindikata, strukovnih udruženja, pravnih lica koja se bavi ovim poslom i sl. Najviše primedbi je izneto na svakodnevno obilaženje i vođenje evidencije o obilasku. Predstavnik Delhaize naveo da je sa još četvoro kolega pokriva 420 objekata po celoj Srbiji, stoga ne vidi kako je tenički moguće obići sve objekte i napraviti evidenciju o tome na dnevnom nivou. Istu primedbu je imao i lice za bezbednost i zdravlje na radu ispred Telekoma. Veliki broj primedbi se odnosio na ukidanje jednom datog prava na obavljanje poslova lica za bezbednost i zdravlje na radu, usled promene uslova i retroaktivnim primenjivanjem. Predloženo je da novi uslovi važe za lica koja će se  baviti tim poslom nakon donošenja zakona, bez njihovih retroaktinih primena na osobe koje se više godina uspešno bave ovim poslom. Jedan od najparadoksalnijih primedbi je primer jednog od prisutnih, koji kao doktor nauka iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, koji nema sada potrebnih 240 ESPB bodova iz tehničkih nauka se više ne može baviti poslovima bezbednosti i zdravlju na radu. Jedan od predloga bio je davanje većih ovlašćenja licima za bezbednost i zdravlje na radu, umesto stalnim povećavanjem njihovih obaveza. Pored povećanja odgovornosti i pooštravanja kriterijuma za lica za bezbednost, jedan od učenika, se zapitao šta je sa odgovornošću i kriterijumima za inspektora, članove radnih grupa i drugih? U građevinarstvu je predloženo da osnova svakog gradilišta bude plan preventivnih mera, tako da se za radove koji su obrađeni u planu ne pravi elaborat (npr. mala je šansa da će firma koja izvodi keramičarske radove uređivati celo gradilište). Za deo kaznenih odrebi predloženo je da budu manje, kako bi bile primenjivije, slično kao u bezbednosti u saobraćaju. A predloženo je i da se u kaznenu odredbu ubace i odgovorni izvođači radova, šefovi gradilišta, kako bi shvatili deo odgovornosti koji imaju. Otklanjanje uočenog nedostatka na obrascu 10, gde neodstaje potpis zaposlenog koji je primio ličnu zaštitnu opremu, je takođe predloženo. Predložena je i edukacija investitora, vlasnika firmi, direktora i ostalog rukovodećeg kadra, kako bi više saznali o značaju i ulozi bezbednosti i zdravlja na radu.

 

Slanje primedbi i sugestija moguće je do 25.06.2019. godine na imejl adresu: upravazabzr@minrzs.gov.rs, odnosno pisanim putem Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Upravi za bezbednost i zdravlje na radu, Beograd, Nemanjina 22-26, sa naznakom: „za javnu raspravu“.

 

Nakon završetka javne rasprave Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja će analizirati sve sugestije učesnika u javnoj raspravi i sačiniti izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi koji će objaviti na svojoj internet stranici i portalu e-uprave najkasnije u roku od 15 dana od dana okončanja javne rasprave. Budući da se zakon ne donosi po hitnom postupku, rok za usvajanje istog je do kraja godine.

 

Vladan Mitrović, spec. struk. inž. znr.